Ekstremni vremenski uslovi u Srbiji doveli su do značajnih posledica po poljoprivredu, uključujući raniji početak žetve i smanjenje prinosa. Ova situacija izaziva zabrinutost među poljoprivrednicima i stručnjacima u sektoru.
Uticaj suše na poljoprivrednu proizvodnju
Neuobičajeno visoke temperature i nedostatak padavina primorali su poljoprivrednike da započnu žetvu gotovo mesec dana ranije nego što je uobičajeno. Ovi ekstremni vremenski uslovi imali su značajan uticaj na prinose različitih useva, posebno suncokreta, kukuruza i soje. Čak ni voćnjaci nisu ostali pošteđeni negativnih efekata ove situacije.
Poljoprivrednici i državne institucije trenutno procenjuju obim štete nastale usled ovih nepovoljnih vremenskih prilika. Preliminarne procene ukazuju na to da će gubitci biti značajni, što bi moglo imati dugoročne posledice na poljoprivredni sektor i ekonomiju zemlje u celini.
Požari kao dodatna pretnja
Pored direktnog uticaja na useve, dugotrajni sušni period i rekordno visoke temperature doveli su do povećanog rizika od požara. Jedan takav incident dogodio se u selu Melenci kod Zrenjanina, gde su se zapalili i trava i kukuruz. Međutim, najveću štetu pretrpeli su lokalni pčelari.
Siniša Topalov, jedan od pogođenih pčelara, procenjuje da je šteta približno sedam hiljada evra. "Izgorelo je 54 od 93 košnice koje su bile ovde," objašnjava Topalov. "Zahvaljujući brzoj reakciji mojih kolega pčelara, uspeli smo da spasimo 39 košnica."
Milovan Mijatov, pčelar koji je učestvovao u spašavanju košnica, opisuje situaciju kao zastrašujuću. "Prilazak pčelinjaku koji je u plamenu bio je izuzetno opasan," kaže Mijatov. "Kada se vosak i pčele zapale, tu nema mnogo šta da se uradi. Uspeli smo da odvojimo deo koji se mogao spasiti od onog koji je intenzivno goreo."
Smanjenje prinosa i kvaliteta useva
Prve procene pokazuju da su i kvalitet i prinos suncokreta smanjeni za gotovo 40 procenata. Situacija u srednjem Banatu, iako loša, nije toliko katastrofalna koliko su poljoprivrednici strahovali.
Eržebet Halupka Dunai, poljoprivrednica iz Nove Crnje, objašnjava: "Vršidba je počela skoro mesec dana ranije nego obično. Plašili smo se da će prinosi biti još gori. Na prvoj njivi koju smo ovršili, prinos je bio 16 metara po jutru, a juče 18. S obzirom na okolnosti, mislim da možemo biti donekle zadovoljni."
Uticaj na cene žitarica
Uprkos smanjenju prinosa, stručnjaci sa Produktne berze u Novom Sadu predviđaju da cene žitarica neće značajno porasti. Vlado Kovačević, direktor Produktne berze, objašnjava: "S obzirom na to da SAD imaju rekordan rod kukuruza i soje, vrši se konstantan pritisak na svetsko tržište. Zbog toga, uprkos nižim prinosima u našem regionu, cene na svetskom tržištu ostaju na nižem nivou."
Procena štete u voćarstvu
Institut za voćarstvo u Čačku procenjuje da će gubitak u prinosu voća biti najmanje 30 procenata. Darko Jevremović, direktor Instituta, ističe: "Trenutno su najviše ugrožene voćne vrste kod kojih je berba u toku, poput šljive. Očekujemo velike probleme i kod berbe jabuka koja sledi. Ove štete neće uticati samo na trenutnu sezonu, već i na narednu vegetaciju, jer se voće neće adekvatno pripremiti za rod u sledećoj sezoni."
Ekonomske posledice suše
Stručnjaci procenjuju da će Srbija zbog suše samo na izvozu kukuruza zaraditi najmanje 300 miliona evra manje u poređenju sa prošlom godinom. Ova situacija dovela je do toga da pojedina poljoprivredna udruženja zahtevaju uvođenje vanredne situacije, što bi omogućilo poljoprivrednicima da dobiju nadoknadu za pretrpljenu štetu.
Ministarstvo poljoprivrede trenutno radi na detaljnoj proceni štete uzrokovane sušom. Očekuje se da će rezultati ove analize pružiti jasniju sliku o ukupnom uticaju nepovoljnih vremenskih uslova na poljoprivredni sektor Srbije.
U zaključku, suša i ekstremno visoke temperature predstavljaju ozbiljan izazov za poljoprivredu Srbije. Smanjeni prinosi, povećan rizik od požara i potencijalne dugoročne posledice zahtevaju hitnu akciju i podršku poljoprivrednicima kako bi se ublažili negativni efekti ovih nepovoljnih vremenskih uslova.