Ekstremni vremenski uslovi, uključujući sušu i toplotne talase, značajno su uticali na prinose kukuruza u Srbiji ove godine. Poljoprivrednici se suočavaju sa izazovima ranije žetve i smanjenih prinosa, posebno u severnim delovima zemlje.
Uticaj suše na prinose kukuruza
Kukuruz, kao jedna od najvažnijih ratarskih kultura u Srbiji, ove godine trpi značajne posledice nepovoljnih vremenskih uslova. Toplotni talasi i nedostatak padavina doveli su do prevremenog sazrevanja useva i smanjenih prinosa. Poljoprivrednici širom zemlje, a posebno u severnim regionima Bačke i Banata, suočavaju se sa izazovima koje mnogi opisuju kao nezapamćene u svojoj dugogodišnjoj praksi.
Dragan Cvetkov, iskusni poljoprivrednik iz Zrenjanina, ističe: "Stanje u ataru je katastrofalno. Sve je izgorelo, prinosi su ispod višegodišnjeg proseka i kreću se između dve i 3,5 tone po jutru." Ova situacija nije izolovan slučaj, već odražava širu sliku stanja u poljoprivredi Srbije ove godine.
Regionalne razlike u prinosima
Analiza situacije pokazuje značajne regionalne razlike u prinosima kukuruza. Severni delovi Bačke i Banata posebno su pogođeni, sa gotovo potpunim izostankom padavina u prethodnim mesecima. Euđen Petri, poljoprivrednik iz Jankov Mosta, deli svoje iskustvo: "Od kada radim zemlju ovako nešto nije bilo, da je mesec dana sve poranilo i da suncokret i kukuruz žanjemo u isto vreme."
Nasuprot tome, drugi delovi zemlje imali su nešto povoljnije uslove za razvoj biljaka. Ipak, očekuje se da će ukupan rod na nivou Srbije biti između 16 i 20 odsto niži nego prethodne godine. Ova procena sugeriše da će, uprkos smanjenju, proizvodnja biti dovoljna ne samo za domaće potrebe, već i za izvoz.
Izazovi i strategije prilagođavanja
Poljoprivrednici se suočavaju sa višestrukim izazovima usled klimatskih promena i ekonomskih pritisaka. Suša, definisana kao produženi period sa nedovoljnim padavinama, postaje sve češća pojava, zahtevajući nove pristupe u poljoprivrednoj proizvodnji.
Neki proizvođači, poput Euđena Petrija, ističu važnost finansijske stabilnosti: "Sav repromaterijal kupujem za keš i ne zadužujem se kod dobavljača, što je bitno. Nemam dugove i kredite, ali videćemo šta će biti u narednom periodu." Ova strategija omogućava veću otpornost na tržišne fluktuacije i nepredvidive vremenske uslove.
Globalni kontekst i tržišne implikacije
Srbija, iako učestvuje sa svega 0,4 odsto u svetskoj proizvodnji kukuruza, osećа uticaj globalnih tržišnih trendova. Sunčica Savović, direktorka Udruženja "Žita Srbije", objašnjava: "U ovom trenutku je kod nas možda i bolje, jer ako ništa drugo, cena kukuruza dve sedmice stagnira, dok je u svetu u protekle tri ili četiri nedelje u padu."
Uprkos izazovima, stručnjaci predviđaju da će ova godina biti bolja za proizvodnju kukuruza nego 2017. i 2022., kada su prinosi bili značajno niži usled suše. Očekuje se da će prosečan prinos biti oko 5,5 do 6 tona po hektaru, što je ohrabrujuće u poređenju sa prethodnim kriznim godinama.
Budućnost poljoprivrede u Srbiji
Suočavanje sa klimatskim promenama i njihovim uticajem na poljoprivredu postaje sve važnije pitanje za Srbiju. Adaptacija na nove uslove podrazumeva primenu inovativnih tehnika navodnjavanja, selekciju otpornijih sorti kukuruza, i potencijalno, preispitivanje tradicionalnih poljoprivrednih praksi.
Poljoprivrednici poput Dragana Cvetkova ukazuju na potrebu za većom podrškom države: "Ove godine ćemo teško uspeti da budemo na nuli. Cena poljoprivrednih proizvoda ne zavisi od nas i od tržišta. Čak ni jače države od nas nemaju uticaj na globalnu cenu, ali pomažu svoje poljoprivrednike."
U zaključku, iako suša i toplotni talasi predstavljaju značajan izazov za proizvodnju kukuruza u Srbiji, očekuje se da će ukupni prinosi biti dovoljni za pokrivanje domaćih potreba i ostvarivanje izvoza. Međutim, dugoročno gledano, prilagođavanje klimatskim promenama i unapređenje poljoprivrednih praksi ostaju ključni za održivu budućnost srpske poljoprivrede.