Srpska privreda se suočava sa dugogodišnjim strukturnim problemima koji ograničavaju njen rast i razvoj. Nedostatak snažnih domaćih kompanija i preveliko oslanjanje na strane investicije predstavljaju ključne prepreke za održivi ekonomski napredak.
Strukturni problemi srpske privrede: Kontinuirani izazovi
Više od dve godine nakon što je strukturni problemi srpske privrede identifikovan kao ključni izazov, situacija ostaje uglavnom nepromenjena. Branimir Jovanović, stručnjak za Balkan iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, u nedavnom intervjuu ističe da se suštinski ništa nije promenilo u srpskoj ekonomiji u proteklom periodu.
Ekonomski rast Srbije, koji je u prvoj polovini godine iznosio nešto preko četiri procenta, očekuje se da će se blago smanjiti u drugoj polovini, ali će i dalje ostati oko četiri odsto. Međutim, Jovanović upozorava da ne treba očekivati da će srpska privreda premašiti ovaj nivo rasta u narednim godinama.
Razlog za ovo pesimistično predviđanje leži u činjenici da je srpska ekonomija u proteklih 15-20 godina bila izuzetno nestabilna, sa značajnim fluktuacijama. U poslednjih 15 godina, srpska privreda je čak četiri puta doživela recesiju, što je znatno češće nego što bi trebalo da bude u zdravoj ekonomiji. Prosečna stopa rasta u ovom periodu iznosila je tek oko dva procenta, što je daleko ispod potencijala zemlje.
Nedostatak trećeg stuba: Domaće privatne investicije
Jovanović ističe da je srpska privreda u poslednjih pet godina bila bazirana na dva stuba: visokim stranim investicijama i snažnim domaćim javnim ulaganjima u infrastrukturu. Međutim, ono što nedostaje je treći stub - domaće privatne investicije.
Ovaj nedostatak se ogleda u činjenici da su najveće firme u Srbiji uglavnom strana preduzeća, dok nedostaju snažne domaće kompanije. Značaj domaćih firmi je višestruk:
- Profit koji ostvaruju ostaje u zemlji
- Veća je verovatnoća reinvestiranja profita
- Potrebne su visokoinovativne firme koje će unapređivati tehnologiju i konkurentnost
Fiskalna politika i javni dug: Prividno stabilno stanje
Iako su fiskalni deficit i javni dug trenutno u prihvatljivim granicama, Jovanović upozorava da situacija nije tako ružičasta kako se na prvi pogled čini. Naime, isplate za kamate na javni dug znatno su porasle poslednjih godina.
U 2024. godini, očekuje se da će se iz budžeta platiti približno 70% više za kamate nego 2022. godine - oko 1,7 milijardi evra u poređenju sa jednom milijardom pre dve godine. Ovo znači da se značajan deo budžetskih sredstava umesto u bolnice, škole ili parkove, usmerava ka otplati dugova velikim bankama.
Prioriteti javnih investicija: Potreba za "zelenijim" pristupom
Kada je reč o javnim i kapitalnim investicijama, Jovanović smatra da se previše resursa ulaže u izgradnju puteva, dok se zanemaruje razvoj železnice. On ističe potrebu za "zelenijim" pristupom državnim investicijama, koje su trenutno uglavnom "sive" ili "braon", odnosno doprinose zagađenju umesto da ga smanjuju.
Posebno se ističe problem javnog prevoza u Beogradu, koji značajno zaostaje za drugim većim gradovima Centralne i Istočne Evrope. Ovo ukazuje na potrebu za preusmeravanjem investicija ka unapređenju gradskog prevoza i smanjenju zagađenja.
Eksploatacija prirodnih resursa: Oprez sa "srpskim zlatom"
Govoreći o potencijalnoj eksploataciji litijuma u Srbiji, Jovanović postavlja ključno pitanje: "Zašto dajete svoje zlato strancima?" On ističe primer Norveške, koja je od siromašne agrarne zemlje postala jedna od najbogatijih država sveta zahvaljujući pametnom upravljanju svojim naftnim resursima.
Jovanović upozorava da trenutni pristup srpske vlade predstavlja svojevrsni "samonametnuti neokolonijalizam", gde se vredni prirodni resursi prepuštaju stranim kompanijama umesto da se koriste za dobrobit domaće ekonomije.
Automobilska industrija: Potencijali i rizici
Najavljeni projekat proizvodnje električnog automobila Fiat Grande Panda u Kragujevcu Jovanović ocenjuje kao potencijalno dobru ideju, ali upozorava na rizike povezane sa trenutnom krizom u evropskoj automobilskoj industriji.
Dok proizvodnja automobila u Nemačkoj beleži pad, Istočna Evropa još uvek pokazuje rast. Međutim, Jovanović ističe potrebu za diversifikacijom privrede kako bi se smanjila zavisnost od jedne industrije ili jedne države.
Balansiranje međunarodnih odnosa: Igra vatrom?
Srbija trenutno pokušava da održi dobre odnose istovremeno sa Rusijom, Kinom i Evropskom unijom. Jovanović ovo opisuje kao "igru vatrom", ali napominje da to ne znači nužno da će se Srbija "izgoreti".
Ipak, on upozorava da cena ovakve politike može biti politička, posebno u kontekstu pitanja Kosova. Ovo ukazuje na potrebu za pažljivim balansiranjem međunarodnih odnosa i strateškim pristupom ekonomskoj diplomatiji.
U zaključku, strukturni problemi srpske privrede ostaju značajan izazov koji zahteva sveobuhvatan i dugoročan pristup. Fokus na jačanje domaćih investicija, diversifikaciju privrede i pametno upravljanje resursima ključni su za održivi ekonomski rast i razvoj Srbije u budućnosti.