U okviru javnih konsultacija o novoj Strategiji razvoja energetike Srbije, posebna pažnja posvećena je Strateškoj proceni uticaja (SPU) na životnu sredinu. Ovaj dokument, izrađen pod vođstvom Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pruža sveobuhvatnu analizu potencijalnih posledica implementacije energetske strategije na ekosistem i društvo.
Ključni nalazi Strateške procene uticaja
SPU zaključuje da će primena Strategije razvoja energetike imati pretežno pozitivne efekte na životnu sredinu i prostorno uređenje. Međutim, autori naglašavaju da određena pitanja zaštite životne sredine nisu detaljno razmatrana zbog prirode dokumenta. SPU se fokusira na strateški nivo, ostavljajući prostor za detaljniju analizu pojedinačnih projekata u kasnijim fazama.
Autori SPU ističu mogućnost obezbeđivanja adekvatnog nivoa detaljnosti prilikom izrade dokumentacije na nižem hijerarhijskom nivou, odnosno za svaki planirani energetski objekat pojedinačno. Ovo omogućava precizniju procenu uticaja specifičnih projekata na lokalno okruženje.
Uticaj rudarskog sektora i elektrana na životnu sredinu
U okviru SPU, posebna pažnja posvećena je potencijalnim posledicama rudarskog sektora, termoelektrana i hidroelektrana na životnu sredinu. Ovi segmenti energetskog sektora identifikovani su kao glavni izvori uticaja na ključne komponente ekosistema.
Trenutno stanje životne sredine u Srbiji ocenjeno je kao nezadovoljavajuće, posebno u pogledu kvaliteta vazduha i vode. Kvalitet zemljišta je takođe označen kao "narušen". Ova procena služi kao polazna tačka za analizu potencijalnih poboljšanja i izazova koje donosi nova energetska strategija.
Očekivana poboljšanja kvaliteta životne sredine
SPU predviđa značajna poboljšanja kvaliteta životne sredine kroz nekoliko ključnih mera:
- Gašenje zastarelih termoblokova i njihovo stavljanje u status hladne rezerve
- Uvođenje savremenih tehnologija u termoelektranama
- Izgradnja dve reverzibilne hidroelektrane (RHE Bistrica i Đerdap III)
Ove mere bi trebalo da dovedu do smanjenja emisije štetnih materija u vazduh i umanjenja negativnih uticaja na kvalitet voda. Procenjuje se da će revitalizacija termoelektrana i povezane aktivnosti na zaštiti životne sredine koštati približno 1,6 milijardi evra.
Potencijalni izazovi i negativni uticaji
Uprkos očekivanim poboljšanjima, SPU ukazuje i na moguće negativne posledice implementacije energetske strategije:
- Uticaj izgradnje zamenskih kapaciteta i postojećih površinskih kopova na kvalitet vazduha, voda i zemljišta
- Promena izgleda predela i uticaj na biodiverzitet
- Socijalni aspekti povezani sa transformacijom energetskog sektora
- Negativan uticaj izgradnje RHE na hidrološki režim, biodiverzitet i riblji fond
- Moguća promena namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta
Autori SPU naglašavaju važnost razmatranja kumulativnih i sinergetskih efekata pojedinačnih mera predviđenih strategijom. Ovo uključuje potencijalne zbirne posledice na zdravlje stanovništva, kvalitet životne sredine i socioekonomske aspekte.
Pozitivni kumulativni efekti energetske strategije
SPU ističe nekoliko pozitivnih kumulativnih efekata implementacije energetske strategije:
- Smanjenje izloženosti stanovništva zagađenom vazduhu
- Veće korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE)
- Izgradnja gasnih elektrana i nastavak gasifikacije naselja
- Podsticanje ekonomskog razvoja
- Smanjenje zavisnosti od uvoza energenata
Ovi efekti bi trebalo da doprinesu ukupnom poboljšanju kvaliteta života i energetske sigurnosti zemlje.
Potencijalni izazovi i negativni kumulativni efekti
SPU takođe upozorava na moguće negativne kumulativne efekte:
- Privremeno povećanje zagađenja zemljišta zbog istovremenog rada novih i starih termoblokova
- Smanjenje površina poljoprivrednog zemljišta zbog širenja sektora uglja
- Uticaj izgradnje hidroelektrana i vetroelektrana na predeo i biodiverzitet
- Mogući kratkoročni negativni uticaj na životni standard stanovništva zbog tržišne korekcije cene električne energije
Ovi izazovi zahtevaju pažljivo planiranje i implementaciju mera za ublažavanje negativnih posledica.
Zaključak i buduće aktivnosti
Javne konsultacije o novoj Strategiji razvoja energetike i pratećoj Strateškoj proceni uticaja traju do 15. avgusta, pružajući priliku za široku društvenu diskusiju o budućnosti energetskog sektora Srbije. Paralelno, Vlada Srbije je usvojila Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP) do 2030. godine, koji predstavlja "mapu puta" za energetsku tranziciju zemlje.
Ovi strateški dokumenti zajedno čine okvir za transformaciju energetskog sektora Srbije, sa ciljem usklađivanja sa evropskim standardima i vizijom dekarbonizacije. Strateška procena uticaja igra ključnu ulogu u ovom procesu, obezbeđujući da se razvoj energetike odvija uz puno uvažavanje ekoloških i socijalnih aspekata.