Grad Beograd je nedavno objavio Nacrt strategije zelene infrastrukture, ambiciozan plan koji ima za cilj da transformiše srpsku prestonicu u zelenu infrastrukturu modernog "vrtnog grada". Ovaj dokument, koji je izradio Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, predviđa značajne promene u urbanom pejzažu i ekološkoj politici grada u periodu od 2025. do 2031. godine.
Investicija u zelenu budućnost Beograda
Prema procenama iznetim u Strategiji, za realizaciju ovog sveobuhvatnog plana biće potrebno uložiti približno 28,2 miliona evra. Ova značajna suma, koja iznosi oko 3,3 milijarde dinara, planira se obezbediti iz različitih izvora. Gradski budžet će snositi deo troškova, dok se ostatak očekuje od donacija i drugih izvora finansiranja.
Jedan od inovativnih pristupa finansiranju je predlog za kreiranje posebnog fonda za realizaciju zelene infrastrukture. Ovaj fond bi se delimično punio sredstvima dobijenim od kompenzacija za uklanjanje i ugrožavanje postojećih elemenata zelene infrastrukture. Pored toga, Strategija predviđa i mogućnost javno-privatnih partnerstava kao dodatnog mehanizma za obezbeđivanje neophodnih sredstava.
Reorganizacija i nove institucije za zeleni Beograd
Strategija predviđa značajne promene u organizacionoj strukturi gradske uprave. Planira se povećanje nadležnosti Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda, čime bi ovo telo dobilo veću ulogu u implementaciji zelenih politika.
Možda najznačajnija institucionalna novina je predlog za formiranje novog javnog preduzeća pod radnim nazivom "Šume Beograda". Ovo preduzeće bi imalo ključnu ulogu u gazdovanju šumama na celokupnoj teritoriji grada, uključujući gradske, prigradske i vangradske šumske komplekse. Ovakav potez bi centralizovao upravljanje zelenim površinama i omogućio efikasniju implementaciju Strategije.
Zakonske promene za zelenu infrastrukturu
Da bi se obezbedio adekvatan pravni okvir za realizaciju Strategije, predviđene su izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine. Ove izmene bi trebalo da obuhvate član 20 Zakona, gde bi se precizno definisao pojam i status zelene infrastrukture kao opšteg dobra. Time bi se razvoj i očuvanje elemenata zelene infrastrukture zvanično priznali kao delatnost od opšteg interesa, što bi olakšalo implementaciju Strategije i obezbedilo veću podršku za zelene inicijative.
Digitalizacija i tehnološke inovacije
Strategija prepoznaje važnost digitalnih tehnologija u upravljanju zelenom infrastrukturom. Planira se izrada digitalne baze podataka zelene infrastrukture grada Beograda, koja bi obuhvatila sve postojeće zelene površine, drvorede, parkove i druge elemente zelene infrastrukture. Ova baza bi omogućila efikasnije planiranje i održavanje zelenih površina.
Pored toga, predviđa se i kreiranje digitalnog kataloga optimalnih lokacija za pošumljavanje. Ovaj alat bi značajno olakšao proces identifikacije područja pogodnih za nove zasade i omogućio strateško planiranje pošumljavanja na nivou celog grada.
Još jedna tehnološka inovacija je plan za razvoj digitalne platforme koja bi objedinila sve relevantne informacije o ponudi i potražnji sadnica. Ova platforma bi funkcionisala kao svojevrsna berza sadnog materijala, olakšavajući nabavku i distribuciju biljaka potrebnih za realizaciju projekata zelene infrastrukture.
Tehnički standardi i unapređenje proizvodnje
Strategija prepoznaje potrebu za standardizacijom u oblasti zelene infrastrukture. Planira se izrada tehničkih standarda za projektovanje specifičnih elemenata kao što su različiti tipovi krovnih vrtova i vertikalnog zelenila. Ovi standardi bi osigurali kvalitet i održivost zelenih rešenja u urbanom okruženju.
U cilju obezbeđivanja dovoljne količine kvalitetnog sadnog materijala, Strategija predviđa proširenje obima proizvodnje postojećih rasadnika i povećanje asortimana drveća i žbunja. Ovo bi trebalo da osigura dovoljan broj i raznovrsnost biljaka potrebnih za realizaciju ambicioznih planova ozelenjavanja grada.
Upravljanje resursima i otpadom
Strategija se bavi i važnim pitanjem upravljanja resursima i otpadom. Predviđa se definisanje modaliteta za čuvanje postojećih resursa zemljišta, s posebnim naglaskom na očuvanje humusnog sloja. Pored toga, planira se i formiranje novih resursa kroz proizvodnju organskih supstrata od različitih izvora biljnog otpada.
Inovativno rešenje koje Strategija predlaže je formiranje "biobaze" koja bi obezbeđivala potrebe ovih resursa na nivou grada Beograda. Ova baza bi služila kao centralno mesto za prikupljanje, obradu i distribuciju organskih materijala potrebnih za održavanje i unapređenje zelenih površina.
Edukacija i podizanje svesti javnosti
Prepoznajući važnost javnog razumevanja i podrške, Strategija predviđa niz mera za unapređenje znanja i podizanje svesti stanovništva o značaju zelene infrastrukture. Planirane su edukativne aktivnosti za sve zainteresovane strane uključene u planiranje i izgradnju zelene infrastrukture.
Poseban naglasak stavlja se na uključivanje građana u procese procene uticaja na životnu sredinu i izradu urbanističkih planova. Ovakav participativni pristup trebalo bi da osigura da razvoj zelene infrastrukture odgovara potrebama i željama stanovnika Beograda.
Strategija takođe predviđa medijsku promociju koncepta zelene infrastrukture, s ciljem informisanja šire javnosti o prednostima i značaju ovih projekata za kvalitet života u gradu.
U zaključku, Strategija zelene infrastrukture Beograda predstavlja sveobuhvatan i ambiciozan plan za transformaciju srpske prestonice u moderan, održiv i ekološki osvešćen grad. Realizacija ove strategije u periodu od 2025. do 2031. godine mogla bi značajno unaprediti kvalitet života građana i postaviti Beograd kao primer dobre prakse u razvoju urbane zelene infrastrukture u regionu.