U Italiji je došlo do značajnog preokreta u auto-industriji kada su radnici, suočeni s nizom izazova, organizovali prvi štrajk nakon dve decenije. Ovaj potez je rezultat dugogodišnjeg nezadovoljstva i zabrinutosti za budućnost radnih mesta u sektoru koji se suočava s prelaskom na ekološki prihvatljivija vozila.
Radnici auto-industrije u štrajku nakon 20 godina
U petak su hiljade radnika italijanske auto-industrije izašle na ulice Rima, demonstrirajući svoje nezadovoljstvo trenutnim stanjem u sektoru. Ovaj prvi štrajk nakon 20 godina predstavlja kulminaciju dugogodišnjih tenzija između radnika i poslodavaca. Rikardo Falceta, predstavnik sindikata metalskih radnika UIL u Bariju, istakao je: "Radni dani su nam svedeni na minimum, često radimo samo dan ili dva nedeljno, i to u boljim periodima. Danas smo ovde da poručimo da teret prelaska na ekološka vozila ne mogu snositi samo radnici."
Zahtevi sindikata i izazovi za Stellantis
Tri vodeća sindikata auto-sektora u Italiji uputila su zahteve vladi za očuvanje radnih mesta i osiguravanje budućnosti proizvodnje automobila u zemlji. Poseban fokus je na međunarodnom konzorcijumu Stellantis, četvrtom najvećem proizvođaču automobila globalno, koji je nastao spajanjem FIAT-Chryslera i PSA Peugeot 2021. godine.
Stellantis se suočava s brojnim izazovima, uključujući rastuću konkurenciju i finansijske poteškoće. U prvoj polovini tekuće godine, kompanija je zabeležila značajan pad proizvodnje u većini svojih italijanskih pogona. Ovaj trend je zabrinjavajući, posebno ako se uzme u obzir da je FIAT u poslednjih 17 godina smanjio svoju proizvodnju u Italiji za približno 70%.
Reakcije rukovodstva i vlade
Karlos Tavares, izvršni direktor Stellantisa, nedavno je kritikovao propise Evropske unije o emisijama ugljenika, tvrdeći da oni značajno povećavaju troškove proizvodnje. On je nagovestio mogućnost zatvaranja nekih fabrika za sklapanje vozila kako bi se kompanija bolje pozicionirala u odnosu na konkurenciju iz Kine. Tavares je takođe izjavio da "ne može isključiti" mogućnost otpuštanja radnika, naglašavajući potrebu za dodatnim državnim podsticajima koji bi stimulisali potražnju za električnim automobilima.
S druge strane, italijanska desničarska vlada optužuje Stellantis za izmeštanje proizvodnje u zemlje s nižim troškovima rada. Ova situacija stvara dodatne tenzije između vlade, kompanije i radnika, komplikujući već složenu situaciju u auto-industriji.
Finansijski izazovi i budućnost Stellantisa
Stellantis, koji proizvodi poznate brendove poput Jeepa i Chryslera, našao se u centru pažnje nakon upozorenja da očekuje gubitak od gotovo 10 milijardi evra do kraja godine. Ova prognoza je izazvala zabrinutost ne samo među radnicima i sindikatima u Italiji, već i među američkim prodavcima vozila i sindikatima.
Tavares je bio na udaru kritika zbog lošeg finansijskog učinka kompanije u tekućoj godini, što se delimično pripisuje prevelikim zalihama skupih vozila kod dilera. Kao odgovor na ove izazove, direktor je pokušao da smanji troškove kroz različite mere, uključujući odlaganje otvaranja novih fabrika, otpuštanje radnika i nuđenje isplata za dobrovoljni odlazak zaposlenih.
Planovi za promenu rukovodstva
U septembru je Stellantis objavio da traži naslednika za 66-godišnjeg Tavaresa kao deo planiranih promena u rukovodstvu. Iako Tavaresov petogodišnji ugovor ističe 2026. godine, kompanija je nagovestila mogućnost njegovog ostanka i nakon tog perioda. Ova najava dolazi u kritičnom trenutku za kompaniju, koja se suočava s brojnim izazovima u globalnoj auto-industriji.
U zaključku, štrajk italijanskih radnika auto-industrije predstavlja prekretnicu u dugogodišnjoj borbi za očuvanje radnih mesta i poboljšanje uslova rada. Dok Stellantis i druge kompanije pokušavaju da se prilagode novim tržišnim uslovima i ekološkim standardima, budućnost italijanske auto-industrije ostaje neizvesna, zahtevajući pažljivo balansiranje interesa radnika, kompanija i vlade.