U centru pažnje javnosti našao se stečajni postupak nad Rudnikom zlata Lece, koji je izazvao brojne kontroverze i pokrenuo važna pitanja o transparentnosti i zakonitosti procesa. Ovaj slučaj ilustruje složenost stečajnih postupaka u Srbiji i potrebu za pažljivim nadzorom kako bi se zaštitili interesi svih uključenih strana.
Predlog za razrešenje stečajnog upravnika
Kompanija Moderano Investments, jedan od poverilaca u stečajnom postupku Rudnika zlata Lece, nedavno je podnela predlog za razrešenje stečajnog upravnika po službenoj dužnosti. Ovaj potez je usledio nakon niza spornih odluka i aktivnosti vezanih za planirani proces prodaje rudnika.
Zakon o stečaju Republike Srbije, u članu 32 (stav 1), precizno definiše uslove pod kojima stečajni sudija može razrešiti stečajnog upravnika. Ovi uslovi uključuju situacije kada upravnik ne ispunjava svoje obaveze, kasni sa izvršavanjem naredbi suda, ili postupa pristrasno. Takođe, automatsko razrešenje sledi ukoliko je upravnik brisan iz imenika stečajnih upravnika.
Kontroverze oko prodaje Rudnika Lece
ALSU je 26. jula ove godine oglasila prodaju Rudnika zlata Lece, što je izazvalo brojne reakcije i prigovore među poveriocima. Moderano Investments je već 17. jula podnela prigovor Privrednom sudu u Valjevu, ističući nekoliko ključnih problema:
- Neuobičajeno visoka cena za otkup prodajne dokumentacije od približno 130 miliona dinara
- Neadekvatno oglašavanje prodaje imovine od međunarodnog značaja samo u domaćim medijima
- Prekratki rokovi za pripremu ponuda (samo 30 dana)
- Sumnja u favorizovanje određenog kupca, suprotno načelima jednakog tretmana i transparentnosti
Pored Moderano Investments-a, i drugi poverioci, poput Alta Banke, izrazili su zabrinutost zbog procesa prodaje. Njihove primedbe su se odnosile na nedostatak obaveštenja o prodaji i visoku cenu dokumentacije koja ograničava pristup potencijalnim kupcima.
Finansijsko poslovanje Rudnika Lece tokom stečaja
Uprkos stečajnom postupku, finansijski izveštaji ukazuju na iznenađujuće pozitivno poslovanje Rudnika Lece. Od otvaranja stečaja u maju 2017. godine do sredine avgusta tekuće godine, rudnik je ostvario priliv od oko 22,7 milijardi dinara, prvenstveno od prodaje koncentrata olova i cinka.
Istovremeno, odlivi su bili nešto manji, iznoseći približno 22,3 milijarde dinara. Ovo sugeriše da je rudnik, uprkos stečaju, uspeo da održi pozitivan bilans poslovanja. Finansijski izveštaj za 2023. godinu dodatno potvrđuje ovu sliku, prikazujući neto dobit od približno 1,27 milijardi dinara, ili oko 11 miliona evra.
Izazovi u reviziji finansijskih izveštaja
Međutim, važno je napomenuti da finansijski izveštaj za 2023. godinu nije prošao reviziju. Prema navodima iz izveštaja, zbog stečajnog postupka i proceduralnih ograničenja, Rudnik Lece nije bio u mogućnosti da angažuje revizora. Ova situacija postavlja pitanja o pouzdanosti prikazanih finansijskih podataka i naglašava potrebu za većom transparentnošću u stečajnim postupcima.
Implikacije za buduće stečajne postupke
Slučaj Rudnika zlata Lece ilustruje kompleksnost stečajnih postupaka u Srbiji, posebno kada je reč o imovini od značajne vrednosti i međunarodnog interesa. Ovaj primer naglašava potrebu za:
- Poboljšanjem transparentnosti u procesu prodaje imovine u stečaju
- Usklađivanjem procedura sa međunarodnim standardima, posebno za imovinu od globalnog značaja
- Jačanjem mehanizama nadzora nad radom stečajnih upravnika
- Osiguravanjem fer tretmana svih poverilaca i potencijalnih kupaca
U svetlu ovih izazova, očekuje se da će stečajni postupak Rudnika zlata Lece postaviti važne presedane za buduće slične slučajeve u Srbiji. Ishod ovog procesa mogao bi značajno uticati na reformu stečajnog zakonodavstva i praksi u zemlji, sa ciljem unapređenja efikasnosti i pravičnosti postupaka.
Zaključno, slučaj Rudnika zlata Lece naglašava važnost balansiranja između efikasnog rešavanja stečajnih postupaka i zaštite interesa svih uključenih strana. Ovaj stečajni postupak će nesumnjivo ostati u fokusu javnosti i stručne zajednice, služeći kao važna studija slučaja za buduće reforme u oblasti stečajnog prava u Srbiji.