U značajnom razvoju događaja za srpski bankarski sektor, stečaj Jugobanke ulazi u završnu fazu. Privredni sud u Beogradu odobrio je nacrt za završnu deobu imovine, označavajući kraj dugog procesa koji je počeo pre više od dve decenije.
Odobrenje nacrta za završnu deobu imovine Jugobanke
Privredni sud u Beogradu je nedavno dao zeleno svetlo za nacrt završne deobe imovine u okviru stečajnog postupka nad Jugobankom. Ova odluka predstavlja ključni korak ka okončanju stečaja jedne od nekada četiri velike banke u Srbiji, kojima je pre više od 20 godina oduzeta dozvola za rad.
Prema odobrenom nacrtu, ukoliko ne bude žalbi na rešenje doneseno 15. novembra, poverioci će podeliti približno 1,3 milijarde dinara. Ova suma predstavlja oko 3,69% njihovih ukupnih potraživanja, što ilustruje složenost i dugotrajnost stečajnog postupka.
Struktura poverilaca i rezervacije sredstava
Među poveriocima Jugobanke nalaze se značajni privredni subjekti poput NIS-a i Energoprojekta, kao i brojne banke, osiguravajuće kompanije, preduzeća i fizička lica. Ukupan broj poverilaca premašuje 1.800, što dodatno komplikuje proces namirenja potraživanja.
Nacrt završne deobe predviđa rezervaciju od oko 37 miliona dinara za potraživanja koja su još uvek predmet sudskih sporova. Ova sredstva su namenjena za potencijalno namirenje NIS-a, Energoprojekta (preko kompanija Hidroinženjering, Visokogradnja i Niskogradnja) i jagodinskog preduzeća Morava u stečaju, čija ukupna potraživanja iznose približno milijardu dinara.
Dodatnih 1,25 milijardi dinara biće rezervisano za pokrivanje troškova stečajnog postupka i obezbeđenje neometanog funkcionisanja tekućih poslovnih aktivnosti.
Namirenje poverilaca i najveći potraživači
Sud je utvrdio da raspoloživa novčana sredstva stečajne mase Jugobanke iznose oko 1,26 milijardi dinara. Od tog iznosa, 1,22 milijarde dinara biće namenjeno poveriocima drugog isplatnog reda, što znači da će oni biti namireni u procentu od 3,69% od njihovih utvrđenih potraživanja.
Jedan od najvećih poverilaca je AIK banka, čije potraživanje od 1,3 milijarde dinara je potvrđeno presudom Privrednog apelacionog suda iz 2022. godine. Prema trenutnom nacrtu, AIK banka bi trebalo da dobije oko 48,3 miliona dinara, što predstavlja 3,69% njenog ukupnog potraživanja.
Potraživanja Jugobanke i međunarodni aspekti
Interesantno je da je i sama Jugobanka imala značajna potraživanja. Prema izveštaju Agencije za osiguranje depozita (AOD), na kraju septembra ove godine, ta potraživanja su iznosila približno 23,26 milijardi dinara.
Jedan od najpoznatijih slučajeva je dug crnogorskog Instituta "Dr Simo Milošević" iz Igala, vredan oko 7,5 miliona evra sa kamatama. Ovaj slučaj je dobio i međunarodni karakter kada je predloženo da se glavni deo duga otplati kroz lečenje građana Srbije u toj ustanovi, što je izazvalo kontroverze u Crnoj Gori.
Širi kontekst stečajeva banaka u Srbiji
Stečaj Jugobanke deo je šireg konteksta restrukturiranja srpskog bankarskog sektora. Godine 2002., četiri "velike" banke - Beobanka, Beogradska banka, Investbanka i Jugobanka - ostale su bez dozvole za rad. Trenutno, Agencija za osiguranje depozita vodi stečajeve ukupno deset banaka, uključujući i manje poznate institucije poput JIK banke, Kosovske banke i Univerzal banke.
Ovaj proces stečajeva banaka u Srbiji pokazuje kompleksnost transformacije finansijskog sektora u periodu tranzicije. Nedavno su završeni stečajevi Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine, što ukazuje na postepeno rešavanje nasleđenih problema u bankarskom sektoru.
U zaključku, stečaj Jugobanke ulazi u završnu fazu, sa odobrenim nacrtom za deobu imovine. Ovaj proces ilustruje izazove s kojima se suočava srpski finansijski sektor u rešavanju nasleđa prošlosti i stvaranju stabilnijeg bankarskog sistema za budućnost.