Srpsko ribarstvo suočava se sa značajnim izazovima, uključujući smanjenje proizvodnje, probleme sa konkurencijom i nisku potrošnju ribe. Ova analiza razmatra trenutno stanje sektora, probleme sa kojima se suočava i potencijalne perspektive za budućnost.
Trenutno stanje ribarstva u Srbiji
Prema rečima Kruma Anastasova, predsednika Grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije i direktora ribnjaka „Kapetanski rit", srpsko ribarstvo doživljava značajan pad. Površine pod ribnjacima su se drastično smanjile – sa približno 12.000 hektara pre petnaestak godina na manje od 5.000 hektara danas, što predstavlja pad od gotovo 60%.
Proizvodnja ribe takođe beleži negativan trend. Godišnja proizvodnja šarana je oko 5.000 tona, dok se pastrmke proizvede približno 2.500 tona. Ovi podaci ukazuju na stagnaciju i pad u poređenju sa prethodnim godinama. Dodatno zabrinjava činjenica da se značajna količina pastrmke uvozi iz susednih zemalja, poput Turske, Albanije i Bosne i Hercegovine.
Izazovi u potrošnji i proizvodnji ribe
Potrošnja ribe u Srbiji je alarmantno niska, sa prosekom od samo četiri kilograma po glavi stanovnika godišnje. Ova cifra je znatno niža od evropskog proseka i predstavlja ozbiljan problem za domaće proizvođače. Interesantno je da je potrošnja najveća tokom perioda posta i slava, što ukazuje na potencijal za povećanje konzumacije ribe van ovih tradicionalnih perioda.
Proizvodnja ribe suočava se sa brojnim izazovima. Bolesti riba su tokom 2018. i 2019. godine značajno uticale na proizvodnju, demotivišući proizvođače. Pandemija COVID-19 je dodatno otežala situaciju, primoravajući mnoge proizvođače da se snalaze bez državne pomoći. Nažalost, neki su bili prinuđeni da zatvore svoje poslove zbog nemogućnosti da proizvode i prodaju ribu iznad cene koštanja.
Konkurencija i državna podrška
Srpsko ribarstvo se suočava sa jakom konkurencijom iz zemalja Evropske unije, posebno Mađarske, Češke, Bugarske i Rumunije. Iako je kvalitet srpske ribe često na višem nivou, ove zemlje imaju značajnu prednost zahvaljujući podršci nacionalnih i EU fondova. Ova situacija omogućava stranim proizvođačima da se pojavljuju na srpskom tržištu sa nižim cenama.
Anastasov ističe da je državna podrška domaćem ribarstvu nedovoljna. Na primer, 2022. godine podsticaj je iznosio samo deset dinara po kilogramu proizvedene konzumne ribe, što je zanemarljivo u odnosu na prosečnu tržišnu cenu od 500 dinara. Proizvođači smatraju da bi podsticaj trebalo da bude bar u visini PDV-a, koji iznosi 10%.
Problemi sa krađom ribe i regulacijom tržišta
Jedan od gorućih problema u srpskom ribarstvu je krađa ribe. Procene ukazuju da se godišnje ukrade riba u vrednosti od približno 1,5 do 2 miliona evra, što predstavlja ogroman gubitak za proizvođače. Ovaj problem dodatno otežava već tešku situaciju u sektoru.
Anastasov takođe ukazuje na problem neregulisanog tržišta. Dok legalni proizvođači moraju da prolaze kroz strogu kontrolu u procesu proizvodnje i distribucije, na tržištu se često može naći riba prodavana bez ikakve dokumentacije. Ova situacija stvara nelojalnu konkurenciju i ugrožava kvalitet i bezbednost ribe koja dolazi do potrošača.
Perspektive za budućnost ribarstva u Srbiji
Uprkos trenutnim izazovima, srpsko ribarstvo ima potencijal za oporavak i rast. Ključni faktori koji bi mogli doprineti poboljšanju situacije uključuju:
- Povećanje državne podrške kroz adekvatne podsticaje i subvencije
- Unapređenje zakonske regulative i kontrole tržišta
- Promocija konzumacije ribe među stanovništvom
- Investicije u modernizaciju proizvodnje i prevenciju bolesti riba
- Razvoj prerade ribe i stvaranje proizvoda sa dodatom vrednošću
Realizacija ovih mera mogla bi doprineti oživljavanju ribarstva u Srbiji, povećanju proizvodnje i potrošnje ribe, kao i jačanju konkurentnosti domaćih proizvođača na regionalnom tržištu.
U zaključku, srpsko ribarstvo se nalazi na prekretnici. Suočeno sa brojnim izazovima, od pada proizvodnje do problema sa krađom i nelojalnom konkurencijom, ovaj sektor zahteva hitnu pažnju i podršku. Međutim, uz adekvatne mere i strateški pristup, postoji realna šansa za revitalizaciju i razvoj ribarstva u Srbiji, što bi donelo višestruke koristi kako za proizvođače, tako i za potrošače.