Izvor: Biznis.rs | Foto: Shutterstock

Srbija pojačava mere zaštite od poplava u 2024. godini

Srbija se suočava sa sve učestalijim ekstremnim vremenskim prilikama, posebno poplavama. Vlada je odgovorila povećanjem ulaganja u vodnu infrastrukturu i zaštitu od poplava za 2024. godinu.

Pojačana ulaganja u zaštitu od poplava

Poslednjih godina, Srbija se sve češće suočava sa ozbiljnim olujama i nepogodama koje izazivaju poplave i odrone. Kao odgovor na ove izazove, država je značajno povećala sredstva namenjena zaštiti od poplava i uređenju vodotokova. Prema najnovijem Programu za upravljanje vodama u 2024. godini, za ove namene je izdvojeno približno 2,8 milijardi dinara.

Nedavno usvojena Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o utvrđivanju Programa upravljanja vodama dodatno je povećala iznose za održavanje i izgradnju objekata za zaštitu od poplava. Ovim dokumentom predviđeno je 1,45 milijardi dinara za izgradnju novih vodnih objekata, od čega je 700 miliona dinara namenjeno objektima za zaštitu od poplava, a 750 miliona dinara za objekte za odvodnjavanje u javnoj svojini.

Raspodela sredstava za vodnu infrastrukturu

U okviru programa za uređenje vodotoka i zaštitu od štetnog dejstva voda, sredstva su raspoređena na sledeći način:

  • 1,45 milijardi dinara za sanaciju vodnih objekata za uređenje vodotoka, zaštitu od poplava i odvodnjavanje
  • Oko 1,02 milijarde dinara specifično za sanaciju objekata za uređenje vodotoka
  • Približno 144 miliona dinara za sprovođenje odbrane od poplava od spoljnih i unutrašnjih voda i nagomilavanja leda

Ova ulaganja predstavljaju značajan korak u jačanju otpornosti Srbije na ekstremne vremenske prilike i klimatske promene.

Sanacija štete od prethodnih poplava

Pored preventivnih mera, država se suočava i sa posledicama prošlogodišnjih poplava. Prema podacima MJU, do jula 2024. godine isplaćeno je preko 500 miliona dinara za sanaciju štete nastale u poplavama 2023. godine. Ova sredstva su raspoređena na sledeći način:

  1. Opština Brus: 12 miliona dinara za četiri oštećena objekta
  2. Aleksandrovac: 9,5 miliona dinara za tri porušena objekta
  3. Kragujevac: 7 miliona dinara za dva porušena objekta
  4. Jagodina i Ćićevac: po 3 miliona dinara za po jedan porušen objekat

Ove isplate pokazuju ozbiljnost posledica poplava i naglašavaju važnost preventivnih mera i ulaganja u vodnu infrastrukturu.

Evropska podrška u borbi protiv poplava

Evropska unija aktivno podržava Srbiju u naporima za smanjenje rizika od poplava. Jedan od značajnijih projekata uključuje investiciju od skoro 33 miliona evra za obnovu infrastrukture, uključujući pumpe, zaštitne nasipe i regulisane delove vodotokova. Ove mere su deo šire strategije EU za prilagođavanje klimatskim promenama i smanjenje rizika od prirodnih katastrofa.

Ovakva podrška je od ključnog značaja za Srbiju, s obzirom na to da klimatske promene povećavaju učestalost i intenzitet ekstremnih vremenskih događaja. Saradnja sa EU ne samo da obezbeđuje finansijska sredstva, već i pruža pristup naprednim tehnologijama i stručnom znanju u oblasti upravljanja vodama i zaštite od poplava.

Budući izazovi i perspektive

Uprkos značajnim ulaganjima, Srbija se i dalje suočava sa izazovima u oblasti zaštite od poplava. Klimatske promene će verovatno dovesti do još češćih i intenzivnijih padavina, što zahteva kontinuirano unapređenje infrastrukture i sistema za rano upozoravanje.

Pored toga, potrebno je raditi na edukaciji stanovništva o merama prevencije i postupanju u slučaju poplava. Ovo uključuje podizanje svesti o važnosti očuvanja prirodnih vodotokova i plavnih područja, kao i promociju održivih praksi u urbanom planiranju i poljoprivredi.

U narednim godinama, očekuje se da će zaštita od poplava ostati jedan od prioriteta državne politike u oblasti upravljanja vodama. Integrisani pristup koji kombinuje infrastrukturna rešenja, prirodne mere zaštite i unapređenje sistema upravljanja rizicima biće ključan za dugoročnu otpornost Srbije na poplave i druge ekstremne vremenske događaje.

Zaključno, ulaganja Srbije u zaštitu od poplava za 2024. godinu predstavljaju važan korak ka izgradnji otpornije infrastrukture. Kontinuirana saradnja sa EU i primena savremenih rešenja biće ključni za uspešno suočavanje sa izazovima koje donose klimatske promene.