U nedavno objavljenom izveštaju Evropske komisije, Srbija je pokazala značajan napredak u oblasti inovacija. Ova analiza pruža sveobuhvatan pregled inovacionih kapaciteta evropskih zemalja i ističe područja gde Srbija prednjači, kao i ona gde ima prostora za poboljšanje.
Srbija u evropskom inovacionom kontekstu
Prema najnovijem izdanju publikacije "European Innovation Scoreboard" (EIS), Srbija se pozicionirala na 29. mestu od ukupno 39 analiziranih zemalja. Sa ukupnim indeksom inovacija od 69,1, što predstavlja porast od približno 4,4 poena u odnosu na prethodnu godinu, naša zemlja pokazuje kontinuirani napredak u ovoj oblasti.
EIS analiza obuhvata sve članice Evropske unije i 12 susednih država, pružajući sveobuhvatan pregled inovacionih ekosistema u regionu. Metodologija uključuje poređenje sa 2017. godinom kao referentnom tačkom, kao i sa prethodnom 2023. godinom, omogućavajući praćenje dugoročnih trendova i kratkoročnih promena.
U okviru ove analize, zemlje su kategorizovane u četiri grupe: inovacioni lideri, jaki inovatori, umereni inovatori i inovatori u nastajanju. Srbija trenutno pripada poslednjoj kategoriji, ali pokazuje znake napretka ka višim nivoima.
Ključni faktori napretka Srbije u inovacijama
Izvršni direktor ICT Huba, Kosta Andrić, u razgovoru za Biznis.rs ističe značaj konstantnog progresa Srbije od 2017. godine. On objašnjava da, iako još uvek zaostajemo za nekim zemljama u Adria regionu poput Hrvatske (27. mesto) i Slovenije (18. mesto), trend rasta je ohrabrujući.
Andrić naglašava da je Hrvatska dostigla 76 bodova, dok je Srbija na 69, ali ističe da bi, ukoliko se trenutni tempo rasta nastavi, Srbija mogla sustići svoje susede u narednih nekoliko godina. Ovaj optimizam temelji se na značajnim ulaganjima u infrastrukturu i inovacione kapacitete tokom proteklih pet do šest godina.
Ključni faktori koji su doprineli napretku Srbije uključuju:
- Otvaranje naučno-tehnoloških parkova
- Uspostavljanje startap centara
- Unapređenje internet infrastrukture
- Povećanje ulaganja u inovacije koje nisu direktno vezane za istraživanje i razvoj
Prednosti i izazovi srpskog inovacionog ekosistema
EIS publikacija posebno ističe određene oblasti u kojima Srbija prednjači u odnosu na evropski prosek. To uključuje izdatke za inovacije koje nisu direktno povezane sa istraživanjem i razvojem, poput nabavke opreme, zaštite intelektualne svojine, izrade studija izvodljivosti i istraživanja tržišta. Takođe, Srbija se ističe po izdvajanjima za razvoj inovacija po zaposlenom.
Međutim, važno je napomenuti da ovo predstavlja samo nekoliko aspekata u kojima se Srbija istakla. Rangiranje se vrši prema više desetina parametara, što ukazuje na potrebu za sveobuhvatnim pristupom unapređenju inovacionog ekosistema.
Budući izazovi i mogućnosti za srpske inovacije
Uprkos ohrabrujućem napretku, Srbija se i dalje suočava sa izazovima u oblasti inovacija. Neki od ključnih aspekata na kojima treba raditi uključuju:
- Unapređenje saradnje između akademskog sektora i privrede
- Povećanje ulaganja u istraživanje i razvoj
- Podsticanje preduzetništva i startap kulture
- Unapređenje zakonskog okvira za zaštitu intelektualne svojine
Stručnjaci ističu da je za dalji napredak ključno održavanje kontinuiteta u ulaganjima i politikama podrške inovacijama. Takođe, naglašavaju važnost jačanja veza između obrazovnog sistema i tržišta rada, kako bi se osiguralo da mladi talenti ostaju u zemlji i doprinose njenom inovacionom razvoju.
U zaključku, inovacije predstavljaju ključni faktor za ekonomski rast i konkurentnost Srbije na globalnom tržištu. Kontinuirani napredak u ovoj oblasti, potvrđen EIS analizom, pruža osnovu za optimizam, ali istovremeno ukazuje na potrebu za daljim naporima u stvaranju dinamičnog i održivog inovacionog ekosistema.