Evropska komisija je nedavno objavila svoju godišnju procenu inovativnosti zemalja, gde je Srbija ostvarila značajan napredak. Ovo istraživanje pruža dragocen uvid u inovacione kapacitete različitih država i njihov potencijal za budući razvoj.
Analiza inovativnosti Srbije u evropskom kontekstu
Prema najnovijem izveštaju European Innovation Scoreboard (EIS), Srbija je zauzela 29. mesto među 39 rangiranih zemalja. Ovo istraživanje, koje obuhvata sve članice Evropske unije i 12 susednih država, predstavlja ključni indikator inovacionog potencijala na evropskom kontinentu.
EIS se objavljuje na godišnjem nivou, pružajući komparativnu analizu istraživanja i inovacija u zemljama EU, susednim evropskim državama i odabranim globalnim konkurentima. Cilj ovog izveštaja je da pomogne zainteresovanim stranama u identifikaciji oblasti koje zahtevaju poboljšanje, uzimajući u obzir specifični socio-ekonomski kontekst svake zemlje.
Kategorije inovativnosti i pozicija Srbije
EIS klasifikuje zemlje u četiri kategorije: inovacioni lideri, jaki inovatori, umereni inovatori i inovatori u nastajanju. Srbija je svrstana u grupu "inovatora u nastajanju", što ukazuje na značajan potencijal za dalji rast i razvoj u oblasti inovacija.
Interesantno je primetiti da su četiri zemlje koje nisu članice EU - Švajcarska, Norveška, Velika Britanija i Island - ostvarile rezultate iznad proseka EU. Švajcarska prednjači na proširenoj rang listi, beležeći poboljšanje od približno 1,9 procentnih poena u odnosu na prethodnu godinu.
Performanse Srbije i oblasti za unapređenje
Srbija je u 2024. godini ostvarila učinak od oko 62,8% proseka EU, što predstavlja značajan napredak. Posebno impresivni rezultati zabeleženi su u oblastima ulaganja kompanija u inovacije proizvoda i poslovnih procesa, gde je Srbija nadmašila prosečne vrednosti EU.
Visoke vrednosti u odnosu na evropski prosek evidentirane su i u sledećim oblastima:
- Nabavka opreme
- Zaštita intelektualne svojine
- Izrada studija izvodljivosti
- Istraživanje tržišta
- Izdvajanja za razvoj inovacija po zaposlenom
Međutim, identifikovane su i oblasti u kojima Srbija pokazuje relativnu slabost:
- Dizajn aplikacija
- Emisije štetnih čestica u vazduh
- Produktivnost resursa
Poređenje sa regionalnim zemljama
U poređenju sa susednim zemljama, Srbija pokazuje solidan napredak. Slovenija i Hrvatska su ostvarile bolje rezultate, zauzevši 18. odnosno 27. mesto, dok je Severna Makedonija rangirana na 35. poziciji. Bosna i Hercegovina se nalazi na pretposlednjem, 38. mestu.
Turska je zabeležila najdinamičniji rast u 2024. u odnosu na prethodnu godinu, obezbeđujući šesto mesto među inovatorima u nastajanju, što ukazuje na intenzivnu konkurenciju u regionu.
Značaj inovacija za ekonomski razvoj
EIS naglašava važnost inovacija za ekonomski rast i konkurentnost. Zemlje koje ulažu u istraživanje i razvoj, podstiču kreativnost i podržavaju inovativne poslovne modele, često ostvaruju bolje ekonomske performanse i višu stopu zaposlenosti.
Za Srbiju, ovi rezultati predstavljaju ohrabrujući signal da je na pravom putu ka unapređenju svoje inovacione sposobnosti. Međutim, takođe ukazuju na potrebu za daljim naporima u oblastima gde su identifikovane slabosti.
Budući izazovi i mogućnosti
Kako bi nastavila svoj napredak na listi inovativnosti, Srbija će morati da se fokusira na nekoliko ključnih oblasti:
- Unapređenje digitalne infrastrukture
- Podsticanje saradnje između akademske zajednice i privrede
- Povećanje ulaganja u obrazovanje i obuku u oblasti novih tehnologija
- Razvoj ekosistema koji podržava start-up kompanije i inovativno preduzetništvo
Ovi napori će biti ključni za dalji napredak Srbije na listi inovativnosti Evropske komisije u narednim godinama.
U zaključku, pozicija Srbije na 29. mestu liste inovativnosti Evropske komisije predstavlja značajan uspeh, ali i izazov za dalje unapređenje. Kontinuirano ulaganje u inovacije i razvoj ključnih oblasti ostaće prioritet za budući ekonomski rast i konkurentnost zemlje na evropskom i globalnom nivou.