Srbija se nalazi na prekretnici u pogledu finansijskih integracija sa Evropom. Pristupanje Jedinstvenom platnom području Evrope (SEPA) predstavlja značajan korak ka modernizaciji platnog prometa i unapređenju ekonomskih veza sa Evropskom unijom.
Značaj SEPA za srpsku ekonomiju
SEPA otvara nove mogućnosti za srpsku privredu i građane. Ovaj sistem bi omogućio znatno jeftinije i brže finansijske transakcije sa zemljama Evropske unije i regiona. Prema procenama stručnjaka, uštede bi mogle dostići i do 3% vrednosti transakcija, što na nivou ekonomije Zapadnog Balkana predstavlja približno pola milijarde evra.
Nebojša Matić, proglašen za menadžera godine, ističe značaj ovih promena za poslovanje: "Prošle godine smo na bankarskim troškovima potrošili skoro 43.000 evra. Zamislite samo koliko bismo uštedeli kada bismo eliminisali te troškove. To bi značajno uticalo na konkurentnost naših preduzeća na evropskom tržištu."
Proces priključenja i tehnički aspekti
Anastasija Vasiljević, zamenica generalnog direktora Sektora za platni sistem Narodne banke Srbije, objašnjava da je proces usklađivanja sa SEPA standardima u toku već gotovo deceniju. "Podneli smo nacrt aplikacije Evropskoj komisiji i čekamo njihovo mišljenje. Kada dobijemo zeleno svetlo, bićemo spremni da podnesemo zvaničnu aplikaciju Evropskom platnom savetu", navodi Vasiljević.
Implementacija SEPA sistema odvijala bi se u dve faze:
- Modernizacija plaćanja sa EU i regionom, što podrazumeva ispunjenje formalno-pravnih uslova.
- Tehničko povezivanje sa platnom infrastrukturom EU, posebno sa sistemom za instant plaćanja.
Vladimir Vasić, finansijski konsultant, naglašava prednosti ovog sistema: "Trenutno transakcije mogu trajati i do četiri radna dana. Sa SEPA sistemom, te iste transakcije bi se izvršavale za svega nekoliko sekundi."
Uticaj na građane i privredu
Pristupanje SEPA bi donelo višestruke koristi kako za privredu, tako i za građane Srbije. Direktne uplate iz inostranstva građanima, koje godišnje iznose približno 4,5 milijardi evra, postale bi znatno efikasnije i jeftinije.
Za mala i srednja preduzeća, koja često posluju sa partnerima iz EU, ovo bi značilo značajno smanjenje troškova poslovanja. Matić dodaje: "Zamislite da tih 42.500 evra, koje smo platili prošle godine na provizije, možemo uložiti u razvoj poslovanja ili poboljšanje uslova rada."
Izazovi i očekivanja
Uprkos optimizmu, postoje određeni izazovi u procesu priključenja. Nedavno su zvaničnici EU nagovestili da bi Srbija mogla kasniti sa ulaskom u Jedinstvenu zonu plaćanja u evrima, te da planirani datum 1. januar 2025. godine možda neće biti ostvaren.
Međutim, Vasiljević ostaje optimistična: "Taj datum je i dalje relevantan, ali konačna odluka zavisi od Evropske komisije. Mi smo spremni da podnesemo zvaničnu aplikaciju čim dobijemo povratnu informaciju od njih."
Interesantno je napomenuti da je Crna Gora uspela da obezbedi ranije priključenje SEPA sistemu, postavši tako prva zemlja Zapadnog Balkana koja će uživati benefite neplaćanja provizija pri transakcijama sa EU.
Perspektive i budući koraci
Iako je dinar valuta Republike Srbije, a većina zemalja EU koristi evro, to neće predstavljati prepreku za implementaciju SEPA sistema. Vasiljević objašnjava: "Imamo primere poput Švedske, koja je članica SEPA područja, a nije u zoni evra. Isto tako je uključena u sistem za instant plaćanja Evropske centralne banke."
Očekuje se da će pristupanje Jedinstvenom platnom području Evrope doneti značajne promene u načinu na koji srpska preduzeća i građani obavljaju finansijske transakcije sa inostranstvom. Ovo će ne samo olakšati poslovanje, već i potencijalno privući nove investicije i unaprediti ekonomsku saradnju sa EU.
U zaključku, SEPA predstavlja važan korak u procesu evropskih integracija Srbije. Iako postoje određeni izazovi i neizvesnosti u pogledu tačnog datuma priključenja, jasno je da će ovaj sistem doneti značajne benefite za srpsku ekonomiju. Ostaje da se vidi kako će se proces dalje odvijati i kada će Srbija konačno postati deo ovog jedinstvenog platnog sistema.