Solidarna pomoć za rođenje deteta predstavlja značajan benefit koji poslodavci mogu pružiti svojim zaposlenima. Ovaj članak detaljno analizira poreske aspekte, procedure isplate i obaveze poslodavaca vezane za ovu vrstu pomoći.
Zakonski okvir solidarne pomoći
Solidarna pomoć za rođenje deteta regulisana je Zakonom o radu i Zakonom o porezu na dohodak građana. Prema članu 120. Zakona o radu, poslodavci imaju mogućnost, ali ne i obavezu, da isplate ovu vrstu pomoći zaposlenima. Ključno je da ova opcija bude predviđena opštim aktom ili ugovorom o radu.
Marija Đorđić, poreska savetnica iz agencije Experta, naglašava: "Solidarna pomoć nije obaveza poslodavca, već opcija koju mogu, ali ne moraju implementirati. Ukoliko je predviđena internim aktima, tada postaje obavezujuća za poslodavca."
Neoporezivi iznosi i poreska pravila
Zakon o porezu na dohodak građana propisuje godišnje usklađivanje neoporezivih iznosa prema indeksu potrošačkih cena. Ovi iznosi važe za isplate do 31. januara 2025. godine. Važno je napomenuti da se solidarna pomoć ne smatra zaradom, što znači da se na nju ne obračunavaju socijalni doprinosi.
Poreski tretman solidarne pomoći za rođenje deteta je sledeći:
- Ne plaća se porez na zarade do visine prosečne zarade u Republici Srbiji
- Iznos iznad prosečne zarade podleže porezu od 10%
- Osnovica za obračun poreza se dobija množenjem razlike sa koeficijentom 1,111111
Procedure isplate i obračuna poreza
Prilikom isplate solidarne pomoći, poslodavci moraju voditi računa o nekoliko ključnih aspekata:
- Definisanje iznosa pomoći u internim aktima
- Obračun poreza na iznos koji prelazi neoporezivi limit
- Podnošenje poreske prijave PPP-PR putem portala ePorezi
- Plaćanje poreza istog dana kada se vrši isplata pomoći
Đorđić ističe važnost pravilnog definisanja isplate: "Esencijalno je da se u aktima ova isplata definiše kao solidarna pomoć, a ne kao drugo primanje, kako bi se izbeglo plaćanje socijalnih doprinosa."
Primeri i specifični slučajevi
Razmotrimo konkretan primer: Ako je prosečna zarada u momentu isplate 80.000 dinara, a poslodavac je predvideo isplatu od 90.000 dinara, razlika od 10.000 dinara podleže oporezivanju. Nakon brutiranja, osnovica za porez iznosi približno 11.111 dinara, što rezultira porezom od oko 1.111 dinara.
Važno je napomenuti da se ovo pravo utvrđuje po rođenom detetu. To znači da zaposleni koji dobije blizance ima pravo na dvostruki iznos solidarne pomoći.
Zaključak i preporuke
Solidarna pomoć za rođenje deteta predstavlja značajan benefit koji poslodavci mogu pružiti svojim zaposlenima. Pravilno razumevanje poreskih pravila i procedura isplate ključno je za efikasno sprovođenje ove mere. Poslodavci bi trebalo pažljivo da razmotre implementaciju ove vrste pomoći, uzimajući u obzir kako finansijske aspekte, tako i pozitivan uticaj na zadovoljstvo zaposlenih.