U najnovijem izdanju Bele knjige, Savet stranih investitora (FIC) ističe složenost obračuna zarada i pitanje bolovanja kao ključne izazove u poslovnom okruženju Srbije. Ova analiza pruža sveobuhvatan pregled trenutne situacije i predlaže potencijalna rešenja za unapređenje privrednog ambijenta.
Kompleksnost obračuna zarada u Srbiji
FIC naglašava da je struktura obračuna zarade u Srbiji izuzetno komplikovana. Ova složenost predstavlja značajan izazov za internacionalne kompanije koje posluju u zemlji. Za razliku od drugih država gde imaju svoje operacije, ove kompanije su primorane da u Srbiji primenjuju kompleksan sistem obračuna, što otežava njihovo poslovanje.
Potreba za pojednostavljenjem strukture i obračuna zarade je evidentna. Trenutni sistem ne samo da komplikuje administrativne procese, već i otežava planiranje budžeta kompanija. Ova situacija može negativno uticati na atraktivnost Srbije kao destinacije za strane investicije.
Problematika bolovanja i naknade zarade
Iako je novi Zakon o zdravstvenom osiguranju uveo određene promene u obračunu naknade zarade tokom privremene sprečenosti za rad, i dalje postoje izazovi. Naknada se računa na osnovu prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, što često rezultira situacijom gde je naknada viša od redovne zarade.
Ova anomalija se javlja i kod obračuna naknade za državne praznike, godišnje odmore i plaćena odsustva. Posledica ovog sistema je da zaposleni ponekad imaju veća primanja tokom odsustva nego kada rade, što može biti demotivišuće i stvarati dodatne probleme u planiranju budžeta kompanija.
Stavovi stručnjaka o sistemu bolovanja
Zoran Ristić, viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja u UGS "Nezavisnost", smatra da je problem bolovanja prenaglašen. On ističe da je učestalost i obim bolovanja u Srbiji uporediv sa drugim zemljama i nije alarmantno visok.
Prema podacima Eurostata, Srbija je zemlja sa najdužim prosečnim radnim vremenom u Evropi, sa preko 42 sata nedeljno. Ristić sugeriše da bi se pažnja trebala usmeriti na uzroke bolovanja, uključujući pritiske na poslu, mobing i organizaciju rada, umesto na potencijalne zloupotrebe sistema.
Perspektiva poslodavaca o bolovanjima
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, ukazuje na specifičnosti srpskog sistema obračuna bolovanja. On ističe da naknada za bolovanje ne može biti manja od minimalne zarade, što može podsticati zloupotrebu sistema kod radnika sa nižim primanjima.
Atanacković predlaže bolju evidenciju razloga i učestalosti bolovanja kao način za unapređenje sistema. Ovo bi moglo pomoći u identifikaciji potencijalnih zloupotreba i pružiti jasniju sliku o stvarnom stanju zdravlja radne snage.
Preporuke za unapređenje sistema
Stručnjaci predlažu nekoliko mera za poboljšanje trenutne situacije:
- Pojednostavljenje strukture obračuna zarade
- Razmatranje kraćeg referentnog perioda za obračun naknade za bolovanje (npr. 3 meseca umesto 12)
- Unapređenje sistema evidencije i praćenja bolovanja
- Fokusiranje na prevenciju i rešavanje uzroka čestih bolovanja
- Balansiranje sistema naknade kako bi se izbegla demotivacija zaposlenih
U zaključku, pitanje obračuna zarada i bolovanja u Srbiji zahteva sveobuhvatan pristup. Dok je pojednostavljenje obračuna zarada neophodno za privlačenje stranih investicija, sistem bolovanja treba reformisati uz pažljivo razmatranje potreba i zaposlenih i poslodavaca. Balansiran pristup koji adresira i administrativne izazove i dobrobit radnika mogao bi značajno unaprediti poslovni ambijent u Srbiji.