U srcu rastućeg turističkog sektora Srbije, problem sive ekonomije u turizmu postaje sve izraženiji, predstavljajući značajan izazov za regulatorne organe i legalne pružaoce usluga. Ovaj fenomen posebno je vidljiv u oblasti privatnog smeštaja, gde mnogi iznajmljivači izbegavaju plaćanje poreza, koristeći platforme poput Booking.com-a za oglašavanje svojih usluga.
Razmere sive ekonomije u srpskom turizmu
Ministar turizma Srbije, Husein Memić, nedavno je skrenuo pažnju na rastući problem sive ekonomije u turističkom sektoru. On je istakao da, uprkos pozitivnom trendu rasta deviznog priliva od turizma, značajan deo aktivnosti ostaje u sivoj zoni. Posebno je naglasio problem korisnika privatnog smeštaja i stranih platformi koje posluju na srpskom tržištu bez adekvatne registracije.
Platforma Booking.com našla se u centru pažnje, s obzirom na to da je ministar najavio mogućnost ukidanja njenog rada u Srbiji ukoliko se ne pronađe rešenje za problem nelegalnog poslovanja. Ova situacija ukazuje na složenost regulisanja digitalnih platformi u turizmu i potrebu za balansiranjem između ekonomskog rasta i poreske discipline.
Odgovor Booking.com-a na optužbe
U svom odgovoru na optužbe, predstavnici Booking-a izrazili su spremnost za saradnju sa srpskim vlastima. Oni su naglasili da njihovi partneri, odnosno izdavaoci smeštaja, moraju prihvatiti uslove korišćenja koji uključuju potvrdu o zakonskom pravu na iznajmljivanje. Kompanija je takođe istakla postojanje procesa za prijavljivanje nepravilnosti, obećavajući brzo reagovanje i uklanjanje objekata koji ne posluju u skladu sa lokalnim zakonima.
Ovakav stav Booking.com-a ukazuje na pokušaj prebacivanja odgovornosti na individualne iznajmljivače, istovremeno ostavljajući prostor za dijalog sa srpskim vlastima o unapređenju kontrole nad oglašenim objektima.
Perspektiva turističke industrije
Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA), pruža dodatni uvid u problem. On ističe da siva ekonomija nije ograničena samo na privatni smeštaj, već se proteže i na agencijski rad. Seničić navodi primere neregistrovanih organizatora putovanja koji posluju preko društvenih mreža, izbegavajući svoje zakonske obaveze.
Prema Seničiću, deo problema leži u relativno niskim prekršajnim kaznama. On objašnjava da je za mnoge prekršioce isplativije platiti nekoliko kazni godišnje nego se upustiti u proces registracije i redovnog plaćanja poreza. Ova situacija ilustruje potrebu za reformom kaznene politike i jačanjem mehanizama kontrole.
Sigurnost turista u pitanju
Posebno zabrinjavajući aspekt nelegalnog izdavanja smeštaja je pitanje sigurnosti turista. Seničić upozorava da objekti koji posluju u sivoj zoni često ne podležu kontroli kvaliteta usluga, što može dovesti do potencijalno opasnih situacija za goste. Ovo podiže pitanje odgovornosti platformi poput Booking.com-a u verifikaciji objekata koje oglašavaju.
Primer ovog problema je postojanje "desetina, a moguće i više" smeštajnih jedinica koje se izdaju preko digitalnih platformi, a nisu usklađene sa propisima i zakonom. Ova situacija ukazuje na potrebu za strožom kontrolom i verifikacijom objekata koji se oglašavaju na online platformama.
Potencijalna rešenja i međunarodni primeri
U razmatranju mogućih rešenja, Seničić predlaže intenzivnije pregovore sa platformama poput Booking.com-a o promeni njihovih pravila poslovanja. Međutim, on ne isključuje mogućnost zabrane rada ovoj kompaniji u Srbiji ako se ne postigne dogovor, navodeći primer Turske kao precedent.
Turska je, nakon dugog spora sa Booking.com-om zbog pojave nelojalne konkurencije, uspela da naplati odštetu od nekoliko miliona evra. Ova akcija je rezultirala privremenim prekidom poslovanja kompanije u Turskoj, šaljući jasnu poruku o važnosti poštovanja lokalnih propisa.
Zaključak: Put ka regulisanom digitalnom turizmu
Problem sive ekonomije u turizmu Srbije zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje saradnju između državnih organa, platformi za online rezervacije i pružalaca usluga. Ključno je pronaći balans između podsticanja rasta turističkog sektora i osiguravanja fer konkurencije i bezbednosti turista. Rešavanje ovog izazova moglo bi postaviti Srbiju kao primer uspešne regulacije digitalnog turizma u regionu.