Najnovije istraživanje o sivoj ekonomiji u Srbiji za 2024. godinu ukazuje na značajne promene u stavovima građana i privrednika. Rezultati pokazuju poboljšanje u prijavljivanju profita i smanjenje tolerancije prema neformalnom poslovanju, ali i dalje postoje izazovi u određenim sektorima.
Promene u uplati poreza i doprinosa
Prema rečima direktora Ipsosa, Predraga Kurčubića, siva ekonomija u Srbiji pokazuje znake smanjenja, ali i dalje predstavlja značajan problem. Istraživanje je otkrilo da privrednici veruju da se u njihovoj delatnosti u potpunosti uplaćuju porezi i doprinosi za približno 81% radnika, što predstavlja blagi pad u odnosu na prethodne godine. Međutim, zabrinjavajuće je da se za oko 13% radnika, što je dvostruko više nego prošle godine, obaveze izmiruju samo delimično.
Interesantno je primetiti da su privrednici koji su učestvovali u istraživanju tvrdili da čak 90% zaposlenih u njihovim preduzećima ima pune doprinose na zaradu. Ova diskrepancija između percepcije i stvarnog stanja ukazuje na potrebu za daljim istraživanjem i potencijalnim unapređenjem sistema kontrole.
Pozitivni trendovi u prijavljivanju profita
Ohrabrujući je podatak da je znatno porastao broj preduzeća koja redovno prijavljuju sav profit. Sada 61% preduzeća tvrdi da redovno prijavljuje celokupan profit, što je značajan porast u odnosu na ranijih 43%. Ovo ukazuje na povećanu svest o važnosti transparentnog poslovanja i poštovanja zakonskih obaveza.
Paralelno s tim, primećen je pad broja preduzeća koja, prema mišljenju ispitanika, prijavljuju manje od 20% profita. Ovaj trend sugeriše da se poslovno okruženje u Srbiji postepeno kreće ka većoj formalnosti i transparentnosti.
Sektori sa najvećim udelom sive ekonomije
Istraživanje je identifikovalo grane privrede u kojima je siva ekonomija najrasprostranjenija. Na vrhu liste nalazi se građevinarstvo, a zatim slede:
- Zanatske usluge
- Trgovina
- Ugostiteljstvo
S druge strane, zdravstvene usluge, poljoprivreda i tekstilna industrija se ređe navode u kontekstu raširenog neformalnog poslovanja. Ovi podaci mogu biti korisni kreatorima politika u fokusiranju napora za suzbijanje sive ekonomije na najproblematičnije sektore.
Stavovi o izbegavanju plaćanja poreza
Ohrabrujuće je da približno tri četvrtine privrednika smatra da se izbegavanje plaćanja poreza u Srbiji ne toleriše. Ovaj procenat je znatno viši nego u prethodnim istraživanjima, što ukazuje na pozitivan trend u poslovnoj kulturi i etici.
Još impresivniji je stav građana - čak 80% ispitanika smatra da za neformalno poslovanje nema opravdanja. Broj onih koji sivu ekonomiju smatraju opravdanom pao je ispod 20%, što je značajan napredak u odnosu na prethodne godine.
Načini isplate zarada i izdavanje fiskalnih računa
Istraživanje je pokazalo da približno 85% građana Srbije mesečnu zaradu prima na tekući račun, što je povećanje u odnosu na prethodnu godinu. Oko 13% zaposlenih platu dobija delom na račun, a delom u gotovini ili u potpunosti "na ruke".
Kada je reč o izdavanju fiskalnih računa, situacija je takođe ohrabrujuća. Fiskalni račun uvek dobija oko dve trećine građana (68%), dok svaki četvrti ispitanik navodi da račun dobija često. Ovi podaci ukazuju na povećanu fiskalizaciju i bolju kontrolu novčanih tokova u maloprodaji.
Zaključak i implikacije za budućnost
Rezultati istraživanja o sivoj ekonomiji u Srbiji za 2024. godinu pokazuju ohrabrujuće trendove, ali i ukazuju na područja koja zahtevaju dodatnu pažnju. Povećana svest o važnosti formalnog poslovanja i smanjenje tolerancije prema izbegavanju poreza predstavljaju pozitivne korake ka zdravijoj ekonomiji. Međutim, izazovi i dalje postoje, posebno u određenim sektorima, što zahteva kontinuirane napore u edukaciji, kontroli i unapređenju poslovnog ambijenta.