Nedavna istraživanja o sivoj ekonomiji u Srbiji otkrivaju značajne promene u njenom obimu i strukturi, ukazujući na potrebu za daljim merama u borbi protiv ove pojave. Ova studija pruža sveobuhvatan pregled trenutnog stanja, ističući ključne faktore i moguća rešenja.
Obim i struktura sive ekonomije u Srbiji
Prema najnovijim podacima, obim sive ekonomije u Srbiji pokazuje trend opadanja. Istraživanje sprovedeno anketnom metodom ukazuje da je u 2022. godini siva ekonomija činila približno 11,7% BDP-a, što predstavlja značajan pad u odnosu na 14,9% iz 2021. godine. Međutim, monetarna metoda procenjuje da je taj procenat i dalje oko 20,1% BDP-a, što je pad od dva procentna poena u odnosu na 2017. godinu.
Profesori Gorana Krstić i Branko Radulović, autori studije, ističu da od svakih 100 dinara u sivoj ekonomiji, otprilike 64 dinara čine neprijavljene zarade, dok preostalih 36 dinara predstavlja neprijavljeni profit. Zanimljivo je primetiti da je udeo neprijavljenih zarada blago porastao u poslednjih pet godina, dok je udeo neprijavljenog profita proporcionalno opao.
Sektori najviše pogođeni sivom ekonomijom
Analiza po sektorima pokazuje da je siva ekonomija najrasprostranjenija u poljoprivredi i građevinarstvu. Ovi sektori tradicionalno imaju veći udeo neformalnog rada i neprijavljenih prihoda. S druge strane, trgovina, ugostiteljstvo i saobraćaj pokazuju manju prisutnost sive ekonomije, iako i u ovim sektorima postoje značajni izazovi.
Profesor Branko Radulović sa Pravnog fakulteta u Beogradu opisuje tipičan profil preduzeća koje posluje u sivoj zoni. To su najčešće firme bez zvanično prijavljenih zaposlenih, ali sa povezanim pravnim licima. Ovaj uvid može biti od velike koristi Poreskoj upravi u identifikovanju potencijalnih prekršilaca.
Uticaj bezgotovinskog plaćanja na sivu ekonomiju
Istraživanje koje je predstavio Marko Danon iz NALED-a ukazuje na značajnu vezu između upotrebe gotovine i obima sive ekonomije. Profesor Saša Ranđelović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu naglašava da je Srbija pri dnu evropske lestvice po korišćenju platnih kartica i učešću bezgotovinskih transakcija u BDP-u.
Ranđelović procenjuje da bi povećanje bezgotovinskog plaćanja u Srbiji na nivo blizak proseku zemalja centralne i istočne Evrope moglo dovesti do smanjenja sive ekonomije za približno 3 do 3,8% BDP-a. Ovo bi potencijalno moglo povećati poreske prihode za 600 do 800 miliona evra godišnje, što predstavlja značajan podsticaj za državni budžet.
Vladine mere i buduće inicijative
Ana Jović, savetnica u Ministarstvu finansija, ističe napore Vlade Srbije u smanjenju fiskalnog opterećenja zarada. Od 2018. godine, fiskalno opterećenje zarada smanjeno je za 3,1 procentni poen. Međutim, privrednici i dalje smatraju da su plate visoko opterećene, što ukazuje na potrebu za daljim merama.
Jović je najavila usvajanje novog Programa za borbu protiv sive ekonomije u bliskoj budućnosti, što pokazuje posvećenost vlade rešavanju ovog problema. Cilj je dalje smanjenje opterećenja i suzbijanje neformalne zaposlenosti.
Strategije za efikasnu borbu protiv sive ekonomije
Marko Danon iz NALED-a zaključuje da najbolje rezultate u borbi protiv sive ekonomije daju:
- Koordinisano sprovođenje dobro osmišljenih programa
- Podrška razvoju bezgotovinskog plaćanja
- Preciznije targetiranje rizičnih subjekata
- Podsticanje poreskog i građanskog morala
- Dalje unapređenje makroekonomskog i regulatornog ambijenta
Ove strategije, kombinovane sa tehnološkim inovacijama i edukacijom javnosti, mogu značajno doprineti smanjenju obima sive ekonomije u Srbiji.
U zaključku, iako je siva ekonomija u Srbiji i dalje značajan problem, vidljivi su pozitivni trendovi u njenom smanjenju. Kombinacija vladinih mera, promocije bezgotovinskog plaćanja i podizanja svesti javnosti predstavlja ključ za dalje suzbijanje ove pojave i unapređenje ekonomskog ambijenta u zemlji.