U svetlu nedavnih geopolitičkih tenzija, flota duhova postala je ključni instrument u ruskoj strategiji za prevazilaženje zapadnih sankcija na naftu. Ovaj članak istražuje složene metode koje Rusija koristi za održavanje svoje naftne trgovine uprkos međunarodnim ograničenjima.
Nastanak ruske "flote duhova"
Embargo zapadnih zemalja na uvoz ruske nafte i ograničenje njene cene primorali su Moskvu da pribegne nekonvencionalnim metodama trgovine. Ova situacija dovela je do stvaranja takozvane "flote duhova" - mreže brodova koji operišu van uobičajenih regulatornih okvira. Flota duhova omogućava Rusiji da nastavi sa prodajom nafte kupcima koji su voljni da zaobiđu sankcije.
Rusija je, prema izveštajima, primenila iskustva Irana i Venecuele u zaobilaženju sankcija. Ove zemlje su tokom godina razvile sofisticirane tehnike za održavanje svoje naftne trgovine uprkos strogim međunarodnim ograničenjima. Flota duhova se odnosi na mrežu tankera koji koriste razne metode za prikrivanje svog identiteta, rute i tereta.
Tehnike skrivanja porekla nafte
Ključne tehnike koje ruska flota duhova koristi uključuju:
- Označavanje drugog porekla nafte
- Isključivanje transpondera na brodovima
- Lažiranje trenutnog položaja tankera
- Unošenje falsifikovanih podataka u sistem automatske identifikacije
Ove metode omogućavaju brodovima da sakriju svoje stvarne aktivnosti, koje su često stotinama milja udaljene od prijavljenih lokacija. Primer ove prakse je slučaj ruskog tankera "Kapetan Šemilkin", koji je emitovao lažnu lokaciju blizu obale Grčke, dok je zapravo plovio u blizini Malte i Kipra.
Međunarodna mreža i kupci sankcionisane nafte
Prema istraživanju britanskog lista Financial Times, najmanje 16 brodova iz iranske mreže duhova počelo je da isporučuje rusku sirovu naftu u poslednja dva meseca. Ova mreža, prvobitno razvijena da pomogne Iranu u izbegavanju američkih sankcija, sada se koristi i za transport ruske nafte.
Kupci u jurisdikcijama sa strogim kontrolama, poput Sjedinjenih Američkih Država, izbegavaju naftu sa ovog "tržišta u senci". Međutim, nezavisne kineske rafinerije pokazuju manju zabrinutost, prioritizujući nabavku jeftine sirove nafte i ostvarivanje profita od njenog rafiniranja. Kina, kao najveći svetski uvoznik nafte, nastavlja da kupuje od Irana i Venecuele, često prikazujući Maleziju ili Oman kao zemlju porekla nafte.
Obim i karakteristike flote duhova
Londonska kompanija Vortexa, specijalizovana za analizu pomorske trgovine naftom, identifikovala je najmanje 48 tankera koji su ukrcavali rusku naftu od marta 2022. godine. Ovi brodovi su plovili ka raznim destinacijama, uključujući Kinu, Suecki kanal i špansku eksklavu Seutu u severnoj Africi.
Prosečna starost brodova koji prevoze rusku naftu je približno 19,5 godina, što ukazuje na upotrebu starijih plovila koja možda ne podležu najstrožim regulativama. Ruskim brodovima je zabranjen pristup lukama SAD, Velike Britanije i EU, a takođe ne mogu koristiti usluge zapadnih brodarskih i osiguravajućih kompanija ukoliko cena nafte koju prevoze prelazi 60 dolara po barelu.
Globalni uticaj i implikacije
Upotreba flote duhova ima značajne implikacije na globalnom tržištu nafte. Primećen je nagli porast broja tankera u grčkom vlasništvu u ruskim lukama, što sugeriše da i druge zemlje indirektno učestvuju u ovoj trgovini. Značajan porast broja putovanja ka Indiji, Turskoj i Kini ukazuje na nove rute ruskih naftnih tereta.
Većina brodova flote u senci navodno je u vlasništvu offshore kompanija registrovanih u zemljama sa blagim normama otpreme, kao što su Maršalska ostrva, Panama i Liberija. Ovi brodovi često menjaju ime i vlasništvo tokom samog putovanja, a mogu i da pretaču naftu na otvorenom moru, dodatno otežavajući praćenje njihovih aktivnosti.
U zaključku, ruska "flota duhova" predstavlja sofisticiran odgovor na međunarodne sankcije, demonstrirajući sposobnost adaptacije i pronalaženja alternativnih ruta za trgovinu naftom. Ova praksa ne samo da utiče na globalnu ekonomiju, već i postavlja značajne izazove za međunarodnu regulativu i nadzor pomorske trgovine.