Centralna banka Rusije (CBR) je donela značajnu odluku o obustavi kupovine stranih valuta na domaćem deviznom tržištu do kraja 2024. godine. Ova mera je preduzeta kao odgovor na kontinuirano slabljenje rublje, koja je dostigla najnižu vrednost u odnosu na dolar i evro od sredine marta 2022. godine.
Istorijski kontekst slabljenja rublje
Pre početka ruskog vojnog angažmana u Ukrajini 2022. godine, vrednost rublje je bila relativno stabilna. Dolar se u proseku prodavao za 75-80 rubalja. Međutim, situacija se drastično promenila u prvom kvartalu 2022. godine, kada je rublja značajno oslabila. Do 11. marta 2022. godine, kurs je dostigao čak 120 rubalja za jedan dolar ili evro, što je predstavljalo ogroman pad vrednosti nacionalne valute.
Zapadne zemlje su, kao odgovor na ruske akcije, uvele niz ekonomskih sankcija u pokušaju da destabilizuju rusku ekonomiju. Uprkos ovim merama, rublja je, iako nestabilna, uspela da se održi tokom protekle tri godine. Međutim, nedavni događaji su doveli do novog talasa slabljenja.
Trenutna situacija na deviznom tržištu
Prema podacima agencije RN, 10. oktobra 2023. godine, kurs rublje je premašio simboličnu granicu od 110 rubalja za jedan dolar. Ovo je izazvalo ozbiljnu zabrinutost među ruskim zvaničnicima i ekonomskim stručnjacima. Centralna banka Rusije je reagovala brzo i odlučno, objavljujući svoju odluku o obustavi kupovine stranih valuta na domaćem deviznom tržištu do kraja 2024. godine.
CBR je obrazložila svoju odluku potrebom da se "smanji kolebljivost finansijskog tržišta". Ova mera je preduzeta u kontekstu kontinuiranog slabljenja rublje, koja traje već danima i izaziva veliku zabrinutost rukovodstva. Dodatni faktori koji su uticali na ovu odluku uključuju visoku stopu inflacije, koja trenutno iznosi približno 8,5 odsto, kao i očekivanja vlasti o usporavanju privrede u 2025. godini.
Implikacije za rusku ekonomiju
Slabljenje nacionalne valute ima višestruke posledice na ekonomiju zemlje. S jedne strane, slabija rublja čini ruski izvoz konkurentnijim na svetskim tržištima, jer su ruski proizvodi i usluge jeftiniji za strane kupce. Međutim, s druge strane, to znači da ruski građani i preduzeća moraju da izdvajaju više novca za uvoz robe iz inostranstva, što potencijalno može dovesti do pojačavanja inflatorne spirale.
CBR je najavila da će eventualno "obnavljanje poslovanja na domaćem deviznom tržištu" zavisiti od reakcije drugih finansijskih tržišta. Kao prvi korak, banka je odredila kurs za naredni dan na 108,01 rublju za jedan dolar i 113,09 za jedan evro, pokušavajući da stabilizuje situaciju.
Geopolitički faktori i njihov uticaj
Neizvestan geopolitički kontekst u vezi sa situacijom u Ukrajini takođe igra značajnu ulogu u slabljenju rublje. Potencijalni povratak Donalda Trampa u Belu kuću u januaru 2025. godine čini se da je uticao na poverenje investitora u rublju, slično kao i najnovije američke sankcije prema Moskvi.
Sjedinjene Američke Države su nedavno najavile novi set sankcija protiv približno pedeset ruskih banaka, uključujući i Gazprombanku, finansijsko krilo državnog gasnog giganta Gazproma. Ova banka se posebno koristi za naplaćivanje energije stranim kupcima. Ograničenja su takođe usmerena na manje i srednje finansijske institucije za koje se sumnja da ih Rusija koristi za kanalisanje plaćanja za opremu i tehnologiju nabavljenu iz inostranstva.
Budući izazovi i perspektive
Pred ruskom ekonomijom i Centralnom bankom Rusije stoje značajni izazovi u narednom periodu. Stabilizacija kursa rublje i kontrola inflacije biće ključni prioriteti. Istovremeno, biće neophodno balansirati između potrebe za jačanjem domaće proizvodnje i održavanjem konkurentnosti ruskog izvoza na globalnom tržištu.
U zaključku, odluka Centralne banke Rusije da obustavi kupovinu deviza predstavlja značajan korak u pokušaju stabilizacije rublje. Međutim, dugoročni efekti ove mere, kao i opšta ekonomska situacija u Rusiji, zavisiće od niza faktora, uključujući geopolitičke tenzije, globalne ekonomske trendove i efikasnost domaćih ekonomskih politika.