Glavni tužilac Rusije pokrenuo je postupak protiv kompanije Shell, tražeći odštetu od približno milijardu evra zbog navodne štete nanete zemlji. Ovaj slučaj predstavlja značajan preokret u odnosima između ruske vlade i međunarodnih energetskih kompanija.
Shell pod lupom ruskog pravosuđa
Arbitražni sud u Moskvi potvrdio je da ruski tužioci potražuju više od milijardu evra od britanske naftne korporacije Shell. Ovaj zahtev za odštetu proizlazi iz navodne štete koju je kompanija prouzrokovala svojim poslovanjem u Rusiji. Tužba obuhvata ne samo matičnu kompaniju Shell, već i njene evropske filijale, uključujući Shell Energy Europe Ltd, kao i nekoliko holandskih podružnica poput Shell Global Solutions International B.V. i Shell Exploration And Production Services B.V.
Prema neimenovanim izvorima bliskim slučaju, glavni cilj tužbe je nadoknada štete nastale zbog navodnog neizvršavanja ugovornih obaveza. Ova situacija dodatno se zakomplikovala nedavnom odlukom ruskog ogranka Shell-a, SND, o pokretanju postupka likvidacije.
Projekat "Sahalin-2" u centru spora
U srži ovog pravnog spora nalazi se projekat "Sahalin-2", značajan energetski poduhvat koji se realizuje na ruskom Dalekom istoku od 1994. godine. Projekat se zasniva na sporazumu o podeli proizvodnje na naftnim i gasnim nalazištima u šelfu ostrva Sahalin. Prvobitna vlasnička struktura uključivala je Gazprom sa kontrolnim paketom od 50% plus jedna akcija, Shell sa 27,5%, te japanske kompanije Mitsui i Mitsubishi sa udelima od 12,5% i 10% respektivno.
Međutim, politička situacija drastično je promenila dinamiku projekta. Nakon početka sukoba u Ukrajini, Shell je doneo odluku o povlačenju iz "Sahalina-2". Ovo je dovelo do toga da je Gazprom otkupio Shell-ov udeo, čime je kompanija trebalo da dobije oko 850 miliona evra. Ironično, upravo ovaj iznos sada bi mogao biti iskorišćen za plaćanje odštete koju Rusija potražuje.
Restrukturiranje projekta i nove okolnosti
U junu 2022. godine, predsednik Rusije Vladimir Putin izdao je dekret kojim je osnovan novi ruski operater za "Sahalin-2". Ovom operateru su preneta sva prava i obaveze vezane za projekat. Gazprom je zadržao svoju dominantnu poziciju, dok su japanske kompanije Mitsui i Mitsubishi odlučile da ostanu uključene u projekat uprkos geopolitičkim tenzijama.
Ovaj potez ruske vlade može se tumačiti kao strategija za očuvanje kontrole nad ključnim energetskim resursima u svetlu međunarodnih sankcija i povlačenja zapadnih kompanija. Istovremeno, zadržavanje japanskih partnera ukazuje na nameru Rusije da održi određeni nivo međunarodne saradnje u energetskom sektoru.
Implikacije za međunarodne energetske odnose
Slučaj Shell-a i "Sahalina-2" ilustruje složenost međunarodnih energetskih odnosa u trenutnom geopolitičkom kontekstu. Ovaj spor mogao bi imati dalekosežne posledice ne samo za Shell, već i za druge međunarodne energetske kompanije koje posluju u Rusiji ili razmatraju buduća ulaganja.
Ishod ovog pravnog postupka pažljivo će pratiti analitičari i investitori širom sveta, jer bi mogao postaviti presedan za buduće sporove između ruske države i stranih energetskih kompanija. Takođe, ovaj slučaj naglašava rizike s kojima se suočavaju međunarodne korporacije koje posluju u zemljama sa kompleksnim geopolitičkim odnosima.
U zaključku, spor između Rusije i Shell-a oko projekta "Sahalin-2" predstavlja mikrokosmos širih tenzija u globalnom energetskom sektoru. Dok Rusija traži značajnu odštetu, međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj situacije, procenjujući potencijalne implikacije za buduće energetske investicije i međunarodnu saradnju u ovoj kritičnoj industriji.