Rusko Ministarstvo poljoprivrede nedavno je objavilo značajno povećanje izvoznih carina na pšenicu, što će imati dalekosežne posledice na globalnom tržištu žitarica. Ova odluka, zajedno sa smanjenjem izvoznih kvota, ima za cilj stabilizaciju domaćeg tržišta i kontrolu cena osnovnih prehrambenih proizvoda.
Povećanje izvoznih carina na pšenicu
Prema najnovijim podacima, Rusija je povećala izvozne carine na pšenicu za više od 18 procenata. Ovo povećanje dovelo je do nove carine od približno 3.700 rubalja, ili oko 35 dolara po metričkoj toni. Ova mera stupiće na snagu 4. decembra, što će nesumnjivo uticati na globalno tržište žitarica.
Pored pšenice, ruske vlasti su takođe korigovale carine za druge žitarice. Carina na izvoz ječma iznosiće otprilike 1.770 rubalja (oko 17 dolara) po metričkoj toni, dok će za kukuruz biti postavljena na 4.130 rubalja (približno 39 dolara) po metričkoj toni.
Mehanizam određivanja izvoznih carina
Važno je napomenuti da se stope izvoznih carina ne određuju proizvoljno. Umesto toga, one se izračunavaju na osnovu indikativnih cena za svaku žitaricu. Za pšenicu, ta cena iznosi oko 224 dolara po metričkoj toni, za ječam 186,5 dolara, a za kukuruz 219 dolara po metričkoj toni.
Ova metodologija, koju rusko Ministarstvo poljoprivrede primenjuje od juna 2021. godine, podrazumeva nedeljno ažuriranje carina. Ovakav pristup omogućava brzo prilagođavanje promenljivim tržišnim uslovima i efikasnije upravljanje izvozom žitarica.
Uticaj na globalno tržište pšenice
Kao najveći svetski izvoznik pšenice, Rusija ima značajan uticaj na globalno tržište ove žitarice. Povećanje izvoznih carina, u kombinaciji sa smanjenjem izvoznih kvota za narednu godinu, moglo bi dovesti do značajnih promena u globalnoj ponudi i potražnji pšenice.
Prema najnovijim podacima, ruske izvozne kvote za period od 15. februara do 30. juna naredne godine biće smanjene na 11 miliona metričkih tona. Ovo predstavlja značajno smanjenje u poređenju sa 29 miliona tona u istom periodu ove godine.
Stabilizacija domaćeg tržišta kao prioritet
Potpredsednik ruske vlade, Dmitrij Patrušev, objasnio je motivaciju iza ovih mera: "Jačamo kontrolu nad izvozom poljoprivrednih proizvoda kako bismo prioritetno postavili snabdevanje domaćeg tržišta". On je dodao da bi ove mere trebalo da doprinesu stabilizaciji cena na domaćem tržištu.
Ova politika je u skladu sa širim ciljevima EEU, koja obuhvata Jermeniju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgistan i Rusiju. EEU koordinira carinsku politiku svojih članica, nastojeći da uskladi ekonomske interese regiona.
Zaključak: Balansiranje između globalnog uticaja i domaćih potreba
Povećanje izvoznih carina na pšenicu u Rusiji predstavlja složen ekonomski potez koji balansira između globalnih tržišnih uticaja i domaćih ekonomskih prioriteta. Dok ova odluka može izazvati kratkoročne poremećaje na međunarodnom tržištu žitarica, ona istovremeno ima za cilj obezbeđivanje stabilnosti cena i snabdevanja na domaćem tržištu Rusije.