Rudnik zlata Lece, smešten u blizini Medveđe, postao je centar pažnje zbog svoje kompleksne prodaje iz stečaja i značajnih finansijskih tokova. Ovaj slučaj ilustruje izazove u proceni vrednosti rudarskih resursa i složenost stečajnih postupaka u Srbiji.
Finansijski tokovi rudnika zlata Lece tokom stečaja
Od pokretanja stečajnog postupka u maju 2017. godine do sredine avgusta, rudnik zlata Lece ostvario je impresivan priliv od približno 22,7 milijardi dinara. Ovaj značajan iznos prvenstveno potiče od prodaje koncentrata olova i cinka, što ukazuje na kontinuiranu proizvodnu aktivnost uprkos stečaju. Stečajni upravnik je u svom nacrtu za 20. deobu detaljno prikazao ove finansijske tokove.
Interesantno je da su odlivi u istom periodu bili nešto manji, dostigavši oko 22,3 milijarde dinara. Ova razlika sugeriše da je rudnik, uprkos složenoj situaciji, uspeo da održi pozitivan bilans tokom stečajnog perioda. Ovakav finansijski rezultat podiže brojna pitanja o efikasnosti upravljanja rudnikom u stečaju i potencijalnoj vrednosti ovog resursa.
Kontroverze oko procene vrednosti i prodajne cene
Objavljivanje prodaje rudnika zlata Lece, koji je bio deo posrnulog Koncerna Farmakom MB, izazvalo je značajne reakcije u javnosti. Dva aspekta su posebno privukla pažnju:
- Početna cena od četiri milijarde dinara za rudnik kao pravno lice
- Cena otkupa prodajne dokumentacije od 129 miliona dinara
Ove cifre su izazvale kontroverze, posebno u poređenju sa drugim značajnim nekretninama na tržištu. Na primer, početna cena za rudnik Lece bila je za milijardu dinara viša od cene hotela Jugoslavija, što je mnoge navelo da preispitaju metodologiju procene.
Procenjena vrednost rudnika od osam milijardi dinara takođe je bila predmet oštrih kritika. Miroslav Bogićević, vlasnik Farmakoma MB u stečaju, javno je reagovao, tvrdeći da je vrednost rudnika namerno potcenjena. Prema njegovim rečima, stvarna vrednost rudnika zlata Lece iznosi čak 4,3 milijarde evra, što je dramatično odstupanje od zvanične procene.
Odlaganje prodaje i reakcije poverilaca
Privredni sud u Valjevu doneo je odluku o odlaganju prodaje rudnika, reagujući na primedbe poverilaca. U zaključku rešenja od 20. avgusta, sud je naveo da nisu adekvatno obrazloženi razlozi za prodaju rudnika kao pravnog lica, ističući nedostatak jasnog odnosa između procene ukupne vrednosti rudnika i vrednosti njegovih pojedinačnih delova imovine.
Ova odluka suda ukazuje na složenost procesa procene vrednosti rudarskih resursa i potrebu za transparentnijim pristupom u ovakvim slučajevima. Rudnik Lece je, u pokušaju da obezbedi preciznu procenu, izdvojio 5,5 miliona dinara za izradu elaborata o proceni imovine i rudnih rezervi.
Finansijski detalji i zalihe rudnika
Prema nacrtu za 20. deobu, zalihe rudnika Lece na dan 14. avgusta iznosile su približno 645,3 miliona dinara. Ova suma uključuje:
- Zalihe rude u magacinu vredne oko 512 miliona dinara
- Koncentrate olova i cinka
- Rude na flotaciji, rasovači i jezerini
Ovi podaci pružaju uvid u operativno stanje rudnika i njegovu potencijalnu proizvodnu vrednost, što je ključno za potencijalne investitore i poverioce.
Ključni akteri i poverioci u procesu prodaje
Među značajnim poveriocima koji su se žalili na odluku o prodaji rudnika zlata Lece ističu se Moderano investments d.o.o. i beogradska Alta banka. Alta banka, koja je preuzela Jubmes banku početkom 2019. godine, predstavlja interese Alta Pay Grupe Davora Macure u ovom slučaju.
Prema dostupnim informacijama, poverioci će moći da podele oko 2,5 miliona dolara, što je ekvivalentno približno 266 miliona dinara. Ovaj iznos je akumuliran radom stečajnog dužnika u prethodnom periodu.
Na spisku poverilaca nalaze se i druge značajne kompanije i institucije, uključujući:
- Utma komerc (u vlasništvu Dragoslava Bojovića)
- Messer Tehnogas
- Telekom Srbija
- Dunav osiguranje
- Halkbank
- Univerzal banka u stečaju
- Mediolanum Invest
Posebno se ističe kompanija MIFI sa sedištem u švajcarskom gradu Cugu, čiji je predsednik uprave Velimir Jovanović. MIFI ima priznata potraživanja od najmanje 11 milijardi dinara prema rudniku Lece, što ga čini jednim od najvećih poverilaca.
Potencijalni kupci i budućnost rudnika zlata Lece
Spekulacije o potencijalnim kupcima rudnika zlata Lece uključuju nekoliko mogućnosti. Forbes Srbija je izvestio da bi Velimir Jovanović, vlasnik kompanije Mediolanum invest, mogao biti jedan od učesnika na javnom nadmetanju. Takođe se pominje mogućnost učešća neke kineske kompanije, što ukazuje na međunarodno interesovanje za ovaj vredan resurs.
Interesantno je da je vlasnik Koncerna Farmakom MB, Miodrag Bogićević, pozitivno ocenio izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića o mogućnosti da država kupi rudnik. Bogićević je ovu ideju nazvao "najpametnijim i najpoštenijim potezom", ističući svoju želju da spreči potencijalnu "krađu" rudnika.
Ova situacija ilustruje složenost procesa privatizacije i prodaje strateških resursa u Srbiji, kao i različite interese koji se ukrštaju u takvim procesima. Budućnost rudnika zlata Lece ostaje neizvesna, sa potencijalnim scenarijima koji uključuju privatnu kupovinu, državno preuzimanje ili nastavak stečajnog postupka.
U zaključku, slučaj rudnika zlata Lece predstavlja složen primer izazova u upravljanju vrednim prirodnim resursima tokom stečajnog postupka. Kontroverze oko procene vrednosti, interesi različitih poverilaca i potencijalnih kupaca, kao i značajni finansijski tokovi, čine ovaj slučaj jedinstvenim u srpskoj privredi. Budući razvoj događaja oko rudnika Lece će nesumnjivo imati značajan uticaj na rudarsku industriju Srbije i praksu stečajnih postupaka u zemlji.