Revidirana Fiskalna strategija Srbije za period 2025-2027. donosi značajan zaokret u ekonomskoj politici zemlje. Ključne promene uključuju povećanje planiranog deficita, rast javnih rashoda i ambiciozne investicione planove. Ova analiza razmatra implikacije novih projekcija i mera na makroekonomsku stabilnost i dugoročni razvoj Srbije.
Povećanje deficita i javnog duga
Nova fiskalna strategija predviđa značajno povećanje budžetskog deficita u narednom periodu. Umesto ranije planiranog smanjenja na 1,5% BDP-a, sada se projektuje deficit od čak 3% BDP-a u srednjem roku. Ovo predstavlja radikalan zaokret u odnosu na prethodnu politiku fiskalne konsolidacije.
Prema projekcijama, kumulativni deficit do kraja 2027. godine iznosiće približno 10,8 milijardi evra, što je za gotovo 3 milijarde više od ranijih procena. Fiskalni savet Srbije upozorava da ovakvo povećanje deficita nije neophodno i da bi moglo ugroziti dugoročnu održivost javnih finansija.
Ipak, zahvaljujući nedavnoj reviziji podataka o BDP-u koju je sproveo Republički zavod za statistiku, učešće javnog duga u BDP-u je smanjeno na ispod 50%. Ovo pruža određeni manevarski prostor vlastima da vode ekspanzivniju fiskalnu politiku bez neposrednog rizika od prekomerne zaduženosti.
Rast javnih rashoda i investicioni planovi
Revidirana strategija predviđa značajan rast javnih rashoda u narednom periodu. Umesto prvobitno planiranog smanjenja, sada se očekuje da će rashodi ostati na nivou od oko 43,5% BDP-a do kraja 2027. godine. Ovo povećanje omogućeno je delom zahvaljujući reviziji samog BDP-a naviše.
Javni rashodi će kumulativno porasti za gotovo 9% BDP-a u odnosu na prethodni nacrt, što predstavlja dodatnih približno 8,2 milijarde evra. Najveći deo ovog povećanja odnosi se na tekuće rashode, pre svega penzije i plate u javnom sektoru.
Strategija predviđa i ambiciozne investicione planove, sa prosečnim ulaganjima od oko 7,3% BDP-a godišnje u naredne tri godine. Ovo je znatno iznad regionalnog proseka i gotovo dvostruko više nego pre 2020. godine. Fokus je na ulaganjima u infrastrukturu, energetiku, zdravstvo i obrazovanje.
Izazovi u implementaciji i strukturne reforme
Uprkos ambicioznim planovima, Fiskalni savet ukazuje na nekoliko ključnih izazova u implementaciji nove strategije:
- Nedostatak detaljnog prikaza prioritetnih investicija po sektorima
- Izostanak jedinstvenog sistema za upravljanje kapitalnim projektima
- Nedovoljno angažovanje na strukturnim reformama javnog sektora
- Odlaganje reforme sistema plata u javnoj upravi
Strategija predviđa određene korake ka strukturnim reformama, poput planirane kampanje zapošljavanja u Poreskoj upravi i revizije cena u energetskom sektoru. Međutim, ključne reforme javnog sektora i dalje se odlažu, bez konkretnog početka pre 2027. godine.
Uticaj revizije BDP-a na makroekonomske pokazatelje
Značajna revizija podataka o BDP-u Srbije koju je sproveo Republički zavod za statistiku donela je važne promene u ključnim makroekonomskim pokazateljima:
- BDP za 2023. godinu povećan je za oko 5,7 milijardi evra, dostižući 75,2 milijarde evra
- Učešće javnog duga u BDP-u palo je ispod 50%, što ranije nije bilo očekivano pre 2028. godine
- Revizija je omogućila veći fiskalni manevarski prostor vlastima
Ova revizija naglašava potrebu za pouzdanim i ažurnim statističkim podacima kao osnovom za kreiranje ekonomske politike.
Projekcije rasta i rizici
Nova strategija predviđa ubrzanje ekonomskog rasta na 5% u 2027. godini, delom zahvaljujući očekivanom povećanju turizma usled održavanja EXPO izložbe. Međutim, Fiskalni savet upozorava na rizike povezane sa ovako ambicioznim projekcijama:
- Srbija već ostvaruje rast blizak svom potencijalu, za razliku od mnogih zemalja u okruženju
- Povećani fiskalni deficit mogao bi stvoriti pritisak na inflaciju
- Nedostatak detaljnih prognoza o kretanjima na tržištu rada otežava planiranje fiskalne politike
Domaća tražnja ostaje glavni pokretač rasta, ali uz povećani fiskalni deficit to može dovesti do makroekonomskih neravnoteža.
Zaključak i perspektive
Revidirana fiskalna strategija Srbije za period 2025-2027. predstavlja značajan zaokret ka ekspanzivnijoj ekonomskoj politici. Dok ambiciozni planovi za povećanje javnih rashoda i investicija nude potencijal za brži razvoj, oni takođe nose rizike za dugoročnu fiskalnu održivost. Ključni izazov biće balansiranje između stimulisanja rasta i očuvanja makroekonomske stabilnosti u narednim godinama.