Slobodne zone u Srbiji su doživele izuzetan procvat u protekloj godini, postavljajući nove standarde u ekonomskom razvoju zemlje. Ovaj fenomen značajno doprinosi ukupnom privrednom rastu i privlačenju stranih investicija, čineći Srbiju sve atraktivnijom destinacijom za međunarodne kompanije.
Rekordne investicije u slobodne zone
U 2023. godini, slobodne zone u Srbiji su postigle izvanredne rezultate, privukavši investicije u vrednosti od približno 980,7 miliona evra. Ova cifra predstavlja istorijski maksimum od osnivanja ovih ekonomskih enklava. Posebno je impresivno da su strana ulaganja u slobodnim zonama činila više od petine ukupnih stranih investicija u zemlji, što svedoči o njihovom rastućem značaju za srpsku ekonomiju.
Poslovni uspeh se ogleda i u ostvarenom suficitu u spoljnotrgovinskom poslovanju, koji je dostigao gotovo 926,5 miliona evra. U poređenju sa prethodnom godinom, ovo predstavlja povećanje od preko 48 odsto, što jasno ukazuje na dinamičan rast i efikasnost poslovanja unutar ovih zona.
Diverzifikacija i regionalni razvoj
Trenutno u Srbiji posluje 15 slobodnih zona, koje okupljaju 254 preduzeća. Od tog broja, 204 su domaće kompanije, dok 50 čine strani investitori. Interesantno je primetiti da se 44 procenta kompanija bavi proizvodnjom, dok ostatak pripada uslužnom sektoru. Ova raznovrsnost doprinosi stabilnosti i održivosti ekonomskog modela slobodnih zona.
Posebno je ohrabrujuće što se postepeno smanjuju regionalne razlike u poslovanju slobodnih zona. U protekloj godini, šest zona lociranih u Beogradu, Subotici, Novom Sadu, Šapcu, Pirotu i Užicu pokazale su približno jednako učešće u ukupnom prometu najuspešnijih slobodnih zona. Ovo ukazuje na ravnomerniji regionalni razvoj i smanjenje ekonomskih dispariteta između različitih delova zemlje.
Izazovi i prilike za rast
Uprkos generalno pozitivnim trendovima, pojedine zone se suočavaju sa izazovima. FAS Slobodna zona u Kragujevcu zabeležila je pad prometa od skoro 57 odsto u odnosu na prethodnu godinu, sa ukupnim prometom od približno 142,8 miliona evra. Ovo predstavlja značajan kontrast u odnosu na 2013. godinu, kada je ova zona činila gotovo 66 odsto ukupnog prometa slobodnih zona u Srbiji.
S druge strane, čak 11 poslovnih zona je značajno uvećalo svoj promet, zahvaljujući povećanim ulaganjima, pokretanju novih proizvodnih linija i proširenju postojećih kapaciteta. Ovo pokazuje da postoji značajan potencijal za dalji rast i razvoj u većini slobodnih zona.
Strani investitori kao pokretači rasta
Među stranim ulagačima, kompanije iz Kine i Japana su se posebno istakle, čineći preko 57 procenata ukupnih investicija u slobodne zone. Kineske kompanije su uložile impresivnih 506,7 miliona evra, što predstavlja povećanje od skoro 22 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Najveća pojedinačna investicija realizovana je u Slobodnoj zoni Zrenjanin, gde je kineska kompanija Linglong uložila približno 357,7 miliona evra u fabriku za proizvodnju automobilskih guma. Ovaj projekat ne samo da donosi značajna finansijska sredstva, već i otvara nove mogućnosti za zapošljavanje i transfer tehnologija.
Pored kineskih, i nemačke kompanije su značajno povećale svoja ulaganja, dostigavši cifru od oko 290,7 miliona evra, što je 2,5 puta više u poređenju sa prethodnom godinom. Ovo diversifikuje bazu stranih investitora i doprinosi stabilnosti ekonomskog rasta.
Uticaj na zapošljavanje i proizvodnju
Rast investicija pratio je i porast broja zaposlenih u slobodnim zonama. Ukupan broj radnika povećao se za nešto više od dva odsto, dostigavši 46.105. Posebno je impresivno da sedam slobodnih zona zapošljava više od 4.000 radnika, pet ih ima preko 5.000, a dve čak više od 6.000 zaposlenih. Ovo značajno doprinosi smanjenju nezaposlenosti i poboljšanju životnog standarda u regionima gde su zone locirane.
U protekloj godini otvoreno je pet novih fabrika u slobodnim zonama, čime se ukupan broj proizvodnih kompanija popeo na 112, sa učešćem preduzeća iz 21 zemlje i tri kontinenta. Najveći broj proizvođača dolazi iz Nemačke (24), Srbije (23) i Italije (19), što govori o raznovrsnosti i međunarodnom karakteru ovih zona.
Vrednost proizvodnje u slobodnim zonama dostigla je rekordnih 3,88 milijardi evra, što predstavlja rast od preko 22 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Posebno je značajno da je više od 95 procenata ove proizvodnje namenjeno izvozu, što pozitivno utiče na trgovinski bilans zemlje.
Budućnost slobodnih zona u Srbiji
Uspeh slobodnih zona u Srbiji privlači pažnju globalnih kompanija. Među deset najvećih izvoznika u zemlji nalaze se i korisnici ovih zona, poput nemačke kompanije ZF koja posluje u Slobodnoj zoni Beograd, i Tigar Tyres, dela francuske Michelin Group, koja radi u okviru Slobodne zone Pirot.
Ovakvi rezultati ukazuju na to da su slobodne zone postale ključni instrument ekonomskog razvoja Srbije. One ne samo da privlače strane investicije i otvaraju nova radna mesta, već i doprinose transferu tehnologija, povećanju izvoza i ukupnom ekonomskom rastu zemlje.
U zaključku, slobodne zone u Srbiji pokazuju izuzetan potencijal za dalji rast i razvoj. Sa rekordnim investicijama, povećanjem proizvodnje i izvoza, kao i značajnim doprinosom zapošljavanju, one se pozicioniraju kao ključni pokretači ekonomskog napretka zemlje. Očekuje se da će u narednim godinama njihov značaj dodatno rasti, privlačeći nove investitore i doprinoseći ukupnom prosperitetu Srbije.