Izvor: Biznis.rs | Foto: Shutterstock

Registracija ustanova kulture u Srbiji: Novi sistem APR-a

Od 18. novembra 2022. godine, registracija ustanova kulture u Srbiji doživela je značajnu promenu. Agencija za privredne registre (APR) preuzela je vođenje Registra ustanova kulture, što predstavlja važan korak u modernizaciji i centralizaciji ovog procesa.

Novi sistem registracije ustanova kulture

Sve ustanove kulture u Srbiji, bez obzira na vlasništvo ili izvor finansiranja, sada imaju obavezu da se registruju u APR-u. Ova promena obuhvata kako javne, tako i privatne institucije, kao i one čiji se rad delimično ili u potpunosti finansira iz budžeta. Registar ustanova kulture funkcioniše kao centralizovana, elektronska i javno dostupna baza podataka, što značajno olakšava pristup informacijama i povećava transparentnost u kulturnom sektoru.

Ustanove koje su prethodno bile registrovane u nadležnim privrednim sudovima moraju da usklade svoje podatke sa novim Zakonom o kulturi i izvrše upis u novi registar. Ovaj proces usklađivanja sprovodi se podnošenjem registracione prijave i prateće dokumentacije, u skladu sa Zakonom o postupku registracije u APR-u.

Procedure i rokovi za registraciju

APR je omogućio besplatno sprovođenje postupka upisa usklađivanja od 18. novembra 2022. godine. Međutim, važno je napomenuti da će po isteku propisanog roka, podnosioci prijave biti u obavezi da plate propisanu naknadu. Ova informacija je od ključnog značaja za ustanove kulture koje planiraju da izvrše registraciju, jer predstavlja dodatni podsticaj za blagovremeno delovanje.

Registracionu prijavu podnosi direktor ili drugo lice ovlašćeno za zastupanje ustanove kulture. Uz prijavu, potrebno je dostaviti sledeću dokumentaciju:

  • Važeći osnivački akt
  • Novi statut donet nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi
  • Saglasnost Ministarstva kulture na novi statut (za ustanove u javnoj svojini)

Ukoliko je tokom procesa usklađivanja došlo do promene drugih podataka koji se upisuju u registar, izuzev statusnih promena i brisanja ustanove, podnosilac prijave je dužan da dostavi i dodatnu dokumentaciju propisanu Pravilnikom o bližoj sadržini registra ustanova kulture.

Javnost i transparentnost podataka

Statusni podaci ustanova kulture, uključujući osnivačke akte i statute, biće javno dostupni na internet stranici Agencije, u okviru Registra ustanova kulture. Ova praksa značajno doprinosi transparentnosti u kulturnom sektoru i omogućava građanima, istraživačima i drugim zainteresovanim stranama lak pristup relevantnim informacijama.

Zakon o kulturi propisuje da ustanove kulture stiču svojstvo pravnog lica upisom u registar. Sam postupak osnivanja novih ustanova kulture sprovodiće se preko sistema koji omogućava dobijanje registarskog odnosno matičnog broja i poreskog identifikacionog broja (PIB), uz rešenje registratora o osnivanju ustanove kulture.

Prelazak na elektronski sistem

Trenutno se registracija ustanova kulture sprovodi podnošenjem registracione prijave i dokumentacije u papirnoj formi. Međutim, od drugog kvartala 2023. godine biće omogućeno podnošenje elektronske prijave. Ovaj prelazak na elektronski sistem predstavlja značajan korak ka modernizaciji i povećanju efikasnosti procesa registracije.

Elektronska registracija će doneti brojne prednosti, uključujući:

  1. Smanjenje administrativnih troškova
  2. Ubrzavanje procesa registracije
  3. Povećanje tačnosti podataka
  4. Olakšan pristup i ažuriranje informacija

U zaključku, nova procedura registracije ustanova kulture kroz APR predstavlja značajan korak ka unapređenju kulturnog sektora u Srbiji. Centralizovani elektronski sistem ne samo da pojednostavljuje administrativne procedure, već i povećava transparentnost i dostupnost informacija o kulturnim institucijama. Ova promena zahteva prilagođavanje od strane ustanova kulture, ali dugoročno donosi brojne benefite za celokupni kulturni ekosistem zemlje.