Izvor: Biznis.rs | Foto: Biznis.rs

Reforme investicionih fondova u Srbiji: Novi zakonski okvir

Odbor Skupštine Srbije za finansije nedavno je usvojio značajne izmene zakona o investicionim fondovima, što predstavlja prekretnicu u razvoju finansijskih tržišta zemlje. Ove promene imaju za cilj privlačenje većeg broja domaćih i stranih investitora, uz istovremeno pojednostavljivanje procesa ulaganja.

Revolucija u sektoru investicionih fondova

Skupštinski odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava odobrio je set predloga koji će dramatično promeniti pejzaž investicionih fondova u Srbiji. Investicioni fondovi, kao ključni igrači na finansijskom tržištu, doživljavaju značajnu transformaciju kroz ove zakonodavne promene.

Slavica Savičić, državna sekretarka u Ministarstvu finansija, objasnila je da je glavni cilj ovih izmena podsticanje osnivanja većeg broja fondova i stvaranje atraktivnijeg okruženja za ulagače. Trenutno u Srbiji postoji PDUIF, koji upravljaju sa ukupno 27 fondova. Ukupna imovina kojom ova društva raspolažu iznosi približno 1,4 milijarde evra, što ukazuje na značajan potencijal za rast.

Ključne izmene i njihov uticaj na tržište

Jedna od najznačajnijih novina je uvođenje jedinstvenog registra založnog prava na investicionim jedinicama, koji će voditi Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti. Ova promena će značajno unaprediti transparentnost i sigurnost ulaganja.

Zakon o alternativnim investicionim fondovima takođe doživljava bitne promene. Od početka primene ovog zakona do septembra tekuće godine, osnovano je devet društava sa dozvolom za upravljanje alternativnim fondovima. Ovi fondovi su posebno interesantni jer obuhvataju različite vrste ulaganja, uključujući fondove sa javnom ponudom, fondove preduzetničkog kapitala i fondove za ulaganje u nepokretnosti.

Smanjenje minimalnih iznosa ulaganja je možda najznačajnija promena koja će direktno uticati na pristupačnost fondova širem krugu investitora:

  • Minimalni ulog za poluprofesionalnog investitora u alternativni fond smanjuje se na 5.000 evra
  • Najniži iznos obavezne uplate pojedinačnog investitora sa privatnom ponudom smanjuje se sa 50.000 na 10.000 evra
  • Ukupan iznos obavezne uplate poluprofesionalnog investitora u alternativni fond privatnog kapitala smanjuje se sa 250.000 na 50.000 evra

Unapređenje železničke infrastrukture kroz međunarodne zajmove

Pored reformi u sektoru investicionih fondova, odbor je takođe odobrio predloge zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmovima sa IBRD i EBRD. Ovi zajmovi su namenjeni unapređenju železničke infrastrukture u Srbiji, što će indirektno doprineti poboljšanju investicione klime u zemlji.

Ove reforme predstavljaju sveobuhvatan pristup unapređenju finansijskog sektora Srbije. Smanjenje barijera za ulazak na tržište investicionih fondova, uz istovremeno ulaganje u kritičnu infrastrukturu, stvara plodno tlo za ekonomski rast i privlačenje kako domaćih, tako i stranih investicija.

U zaključku, nove zakonske izmene u oblasti investicionih fondova u Srbiji otvaraju vrata za značajno povećanje broja učesnika na finansijskom tržištu. Smanjenje minimalnih uloga i pojednostavljenje procedura čine fondove pristupačnijim širem krugu investitora, što bi trebalo da doprinese razvoju ovog sektora i ukupnom ekonomskom rastu zemlje.