Izvor: Biznis.rs | Foto: Biznis.rs

Reforma Srbije: EU odobrava 6 milijardi evra za projekte

Evropska komisija je nedavno odobrila reformske agende Srbije i četiri druge zemlje Zapadnog Balkana, otvarajući vrata za korišćenje značajnih sredstava iz EU Instrumenta za reforme i rast. Ova odluka označava prekretnicu u regionalnom razvoju i omogućava pristup fondu od približno 6 milijardi evra.

Ključni elementi Reformske agende Srbije

Reformska agenda Srbije predstavlja sveobuhvatan plan za unapređenje infrastrukture i ekonomskog razvoja zemlje. Agenda sadrži indikativnu listu projekata predloženih za finansiranje iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF). Među ovim projektima, najznačajniji je rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge od Valjeva do Vrbnice i granice sa Crnom Gorom, sa procenjenom vrednošću investicije od gotovo 1,34 milijarde evra.

Cilj ovog ambicioznog projekta je višestruk. On obuhvata ne samo obnovu postojeće deonice pruge, već i implementaciju savremene elektronske signalizacije na železnici, stanicama i putnim prelazima. Pored toga, planirano je i unapređenje elektrovučnih sistema i sanacija infrastrukturnih objekata. Ova sveobuhvatna modernizacija će značajno unaprediti efikasnost i bezbednost železničkog saobraćaja u regionu.

Napredak u pripremi i realizaciji projekata

Pripremne aktivnosti za ovaj značajan infrastrukturni poduhvat su već u punom jeku. Tehnička dokumentacija je kompletirana krajem 2022. godine, a izveštaj o tehničkoj kontroli za idejni projekat odobren je u maju 2023. U narednom periodu očekuje se potvrda prihvatanja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, što će označiti važan korak ka početku realizacije projekta.

Vremenski okvir za implementaciju ovog megaprojekta predviđen je od 2025. do 2030. godine. Ovaj ambiciozni plan ukazuje na dugoročnu posvećenost Srbije unapređenju svoje železničke infrastrukture i usklađivanju sa evropskim standardima.

Dodatni železnički projekti u okviru agende

Pored modernizacije pruge Valjevo-Vrbnica, Reformska agenda Srbije obuhvata i niz drugih značajnih železničkih projekata. Među njima se ističu:

  • Rekonstrukcija i modernizacija deonice Brestovac - Preševo - granica sa Severnom Makedonijom, procenjene vrednosti oko 700 miliona evra, sa ciljem postizanja brzina do 160 km/h.
  • Unapređenje deonica Stalać - Kraljevo i Kraljevo - Rudnica, sa ukupnom vrednošću investicije od približno 726,5 miliona evra, planirano za period 2026-2029.
  • Modernizacija deonice Ostružnica - Surčin - Batajnica, ključne za teretni saobraćaj, sa predviđenom investicijom od oko 182,3 miliona evra.
  • Rekonstrukcija pruge Stara Pazova - Šid, sa ciljem postizanja brzina do 200 km/h, uz procenjenu investiciju od gotovo 740 miliona evra.

Energetski projekti kao deo Reformske agende

Pored železničke infrastrukture, Reformska agenda Srbije obuhvata i značajne projekte u energetskom sektoru. Jedan od ključnih je izgradnja dvosmernog gasovoda Niš - Velika Plana - Batajnica - Horgoš, procenjene vrednosti oko 720 miliona evra. Ovaj projekat će značajno unaprediti energetsku bezbednost Srbije i omogućiti bolje povezivanje sa regionalnom gasnom mrežom.

U oblasti obnovljivih izvora energije, agenda predviđa nekoliko važnih projekata:

  1. Rekonstrukcija hidroelektrane Potpeć sa dodatnom proizvodnom jedinicom
  2. Projekat reverzibilne hidroelektrane u Zvorniku
  3. Izgradnja solarnih elektrana Kolubara A i Morava

Solarna elektrana Kolubara A, locirana u blizini Velikih Crljana, očekuje se da će proizvoditi približno 95 GWh električne energije godišnje, doprinoseći smanjenju emisije CO2 za oko 110.000 tona u poređenju sa konvencionalnim termoelektranama. Slično tome, solarna elektrana Morava, planirana u okolini Svilajnca, imaće godišnju proizvodnju od gotovo 60 GWh.

BIO4 kampus: Ulaganje u obrazovanje i inovacije

Jedan od najambicioznijih projekata u okviru Reformske agende Srbije je izgradnja i opremanje BIO4 kampusa. Ovaj projekat, sa procenjenom vrednošću od približno 795,83 miliona evra, predstavlja značajno ulaganje u obrazovnu i naučno-istraživačku infrastrukturu. Kampus će obuhvatati sedam fakulteta, devet instituta, deo IKT Naučno-tehnološkog parka Beograd, kao i brojne inovativne firme iz relevantnih oblasti.

Osim obrazovnih i istraživačkih kapaciteta, BIO4 kampus će uključivati i sedam specijalizovanih centara sa vrhunskom infrastrukturom, kao i moderne kongresne i multimedijalne prostore. Ovaj projekat će nesumnjivo doprineti unapređenju kvaliteta visokog obrazovanja i naučnog istraživanja u Srbiji, postavljajući zemlju kao regionalnog lidera u ovim oblastima.

Proces implementacije i finansiranje

Nakon odobrenja Reformske agende Srbije, Evropska komisija će pristupiti potpisivanju ugovora o zajmu i instrumentu sa Srbijom i ostalim korisnicima. Ovi ugovori će sadržati obaveze za korisnike da implementiraju adekvatne mere za prevenciju, otkrivanje i korekciju eventualnih nepravilnosti koje bi mogle uticati na finansijske interese Evropske unije.

Korisnici, uključujući i Srbiju, imaće mogućnost da zatraže isplatu sredstava za predfinansiranje do 7% njihove ukupne indikativne alokacije predviđene u okviru Instrumenta. Ova isplata će zavisiti od stupanja na snagu ugovora o instrumentu i zajmu, kao i od ispunjenja određenih preduslova koje će Komisija pažljivo pratiti pre svake isplate.

U zaključku, odobrenje Reformske agende Srbije od strane Evropske komisije predstavlja značajan korak ka modernizaciji infrastrukture i unapređenju ekonomskog razvoja zemlje. Kroz ambiciozne projekte u oblasti železničke infrastrukture, energetike i obrazovanja, Srbija se pozicionira za dugoročni rast i integraciju sa evropskim standardima.