Predlog izmena Zakona o javnoj svojini Srbije predviđa značajno unapređenje sistema za evidenciju državne imovine. Ove promene imaju za cilj poboljšanje transparentnosti i efikasnosti upravljanja javnom svojinom, uz uvođenje novih mehanizama za procenu vrednosti nepokretnosti.
Reforma Registra nepokretnosti u javnoj svojini
Skupština Srbije razmatra predlog izmena i dopuna Zakona o javnoj svojini koji bi trebalo da donese revolucionarne promene u načinu na koji se evidentira i upravlja državnom imovinom. Ključni element ovih izmena je uspostavljanje novog informacionog sistema koji bi trebalo da pojednostavi popis i evidenciju državne imovine, rešavajući probleme koji su godinama opterećivali postojeći sistem.
Registar nepokretnosti u javnoj svojini, koji je inicijalno uspostavljen 2016. godine, pokazao je značajne nedostatke u svom funkcionisanju. Državna revizorska institucija je još pre pet godina ukazala na probleme koji su rezultirali niskim nivoom ažurnosti podataka. Predložene izmene zakona imaju za cilj da adresiraju ove probleme i stvore efikasniji sistem evidencije.
Unapređenje transparentnosti i dostupnosti podataka
Jedna od ključnih novina u predlogu zakona je javno objavljivanje podataka o nepokretnostima u javnoj svojini na veb sajtu republičke Direkcije za imovinu. Međutim, ova odredba dolazi sa kontroverznom klauzulom koja zabranjuje "svaku vrstu preuzimanja javno objavljenih podataka Registra nepokretnosti u javnoj svojini". Ova zabrana je izazvala zabrinutost stručnjaka u pogledu njene svrhe i mogućnosti sprovođenja.
Nemanja Nenadić, direktor organizacije "Transparentnost Srbija", izrazio je sumnju u jasnoću i svrhu ove norme. On je ukazao na potencijalnu neusklađenost sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama i Zakonom o elektronskoj upravi. Nenadić je naglasio paradoks situacije u kojoj bi informacije bile javno dostupne, ali bi njihovo preuzimanje bilo zabranjeno, što bi moglo ograničiti pravo građana na pristup informacijama od javnog značaja.
Sveobuhvatna evidencija i procena vrednosti nepokretnosti
Predložene izmene predviđaju da RNJS sadrži podatke o svim vrstama nepokretnosti, uključujući zemljište, objekte, mreže i posebne delove objekata. Za svaku nepokretnost bi se vodili detaljni podaci o nosiocu prava javne svojine, korisniku, vrsti, lokaciji i vrednosti.
Procena vrednosti nepokretnosti predstavlja značajnu novinu u predlogu zakona. Direkcija za imovinu bi razvila metodologiju za procenu vrednosti u skladu sa međunarodnim standardima, zasnovanim na definiciji tržišne vrednosti Međunarodnog komiteta za standarde procene vrednosti (IVSC). Ova metodologija bi uključivala primenu tržišnog, troškovnog i prinosnog pristupa, omogućavajući okvirnu procenu vrednosti pojedinačnih nepokretnosti u javnoj svojini.
Decentralizacija evidencije i obaveze korisnika
Predlog zakona predviđa i decentralizaciju vođenja evidencije o nepokretnostima. Organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave bi bili obavezni da vode posebnu evidenciju nepokretnosti u javnoj svojini na svojim teritorijama. Istovremeno, svi korisnici javne svojine, uključujući javna preduzeća, ustanove i druge pravne subjekte čiji je osnivač država, bili bi dužni da vode sopstvenu evidenciju o nepokretnostima koje koriste.
Ova posebna evidencija bi sadržala podatke o vrednosti, stanju i kretanju nepokretnosti, u skladu sa knjigovodstvenim vrednostima. Ovakav pristup bi trebalo da omogući sveobuhvatniji i precizniji uvid u stanje javne svojine na svim nivoima.
Izazovi u implementaciji i neophodnost reforme
Izveštaj Državne revizorske institucije iz 2019. godine ukazao je na ozbiljne nedostatke u funkcionisanju postojećeg Registra nepokretnosti u javnoj svojini. DRI je zaključila da postojeći sistem "ne omogućava evidentiranje podataka na potpuno efikasan način". Uprkos tome što je Zakon o javnoj svojini usvojen još 2011. godine, Republika Srbija još uvek nema preciznu evidenciju o nepokretnostima kojima raspolaže.
Trenutno stanje Registra karakteriše niska ažurnost, sa evidentiranih približno 230.000 nepokretnosti, dok je ukupan broj nepokretnosti u javnoj svojini i dalje nepoznat. Ovi podaci jasno ukazuju na neophodnost temeljne reforme sistema evidencije javne svojine.
Predložene izmene Zakona o javnoj svojini predstavljaju pokušaj da se reše dugogodišnji problemi u evidenciji i upravljanju državnom imovinom. Uvođenje novog informacionog sistema, unapređenje transparentnosti i implementacija međunarodnih standarda za procenu vrednosti nepokretnosti su ključni elementi ove reforme. Međutim, uspeh ovih mera će zavisiti od njihove efikasne implementacije i sposobnosti državnih organa da prevaziđu izazove koji su do sada opterećivali Registar nepokretnosti u javnoj svojini.