Poreski sistem Srbije nalazi se na prekretnici, suočen sa brojnim izazovima koji zahtevaju hitnu reformu. Zakon o porezu na dobit pravnih lica (ZPDPL) ostaje nepromenjen tokom 2024. godine, što naglašava potrebu za sveobuhvatnim promenama koje bi unapredile poslovnu klimu i privukle strane investitore.
Aktuelno stanje poreskog sistema u Srbiji
Trenutna situacija u srpskom poreskom sistemu karakteriše se pravnom nesigurnošću i nizom problema koji otežavaju poslovanje privrednih subjekata. Iako je ZPDPL ključni okvir za oporezivanje kompanija, njegova primena i tumačenje i dalje stvaraju značajne poteškoće.
Ministarstvo finansija je nedavno pokrenulo javne konsultacije o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama ZPDPL-a, što otvara prostor za diskusiju o neophodnim reformama. Ova inicijativa dolazi u trenutku kada privreda vapije za jasnijim i pravednijim poreskim okvirom.
Ključni izazovi u primeni ZPDPL-a
Jedan od gorućih problema nastao je nakon što je Ministarstvo finansija 2019. godine izdalo kontroverzna mišljenja o poreskom tretmanu troškova prevoza zaposlenih. Ova mišljenja su izazvala negativne reakcije privrede i doprinela povećanju pravne nesigurnosti.
Dodatni izazovi uključuju:
- Nejasne odredbe o oporezivanju stalnih poslovnih jedinica
- Komplikovane procedure za kompanijske reorganizacije
- Nejasan tretman gubitaka iz likvidacionih ili stečajnih ostataka
- Probleme u vezi sa porezom po odbitku, posebno kod sticanja prava na korišćenje softvera
Ove praznine u zakonodavstvu dovode do različitih tumačenja i nesigurnosti u praksi, što je posebno izraženo u slučajevima sa inostranim elementima ili pri primeni sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
Neusklađenost sa međunarodnim standardima
ZPDPL nije adekvatno prilagođen modernim računovodstvenim standardima, poput Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI). Ova neusklađenost stvara privremene razlike između računovodstvenih i poreskih vrednosti, naročito u vezi sa fer vrednošću imovine.
Problematično je i to što se nerealizovani dobici od fer vrednosti oporezuju pre njihove realizacije, što privredne subjekte dovodi u nepovoljan položaj. Ovakva praksa nije u skladu sa međunarodnim trendovima i može odvratiti potencijalne investitore.
Administrativno opterećenje i dugotrajni postupci
Privrednici se suočavaju sa značajnim administrativnim opterećenjem, posebno kada je reč o postupku prijave poreza po odbitku i dobijanju potvrda o plaćenom porezu. Ovi procesi su često neefikasni i vremenski zahtevni, što otežava svakodnevno poslovanje.
Dugotrajni postupci poreskih organa predstavljaju dodatni problem, onemogućavajući privrednicima brz pristup novčanim sredstvima ostvarenim putem inostranih računa. Ova kašnjenja ne samo da stvaraju nepovoljnu poslovnu klimu, već i aktivno demotivišu potencijalne investitore.
Preporuke za unapređenje poreskog sistema
Savet stranih investitora (FIC) predložio je niz konkretnih mera za poboljšanje poreskog sistema u Srbiji:
- Stavljanje van snage ili izmena spornih mišljenja o dokumentovanju troškova prevoza zaposlenih
- Dopuna ZPDPL-a odredbama koje regulišu specifične situacije poput kompanijskih reorganizacija
- Preciziranje smernica za oporezivanje stalnih poslovnih jedinica
- Usklađivanje prakse u vezi sa porezom po odbitku sa međunarodnim standardima
- Uvođenje mesečnog, kvartalnog ili godišnjeg podnošenja prijava za porez po odbitku
- Uvođenje poreskih kredita ili sniženih stopa za investicije ispod milijardu dinara
- Ažuriranje pravila o amortizaciji za pravilnu klasifikaciju specifičnih sredstava
- Pružanje jasnih smernica za poreski tretman fer vrednosti imovine
- Omogućavanje podnošenja Izveštaja o transfernim cenama putem portala ePorezi
Značaj modernizacije poreskog sistema
Modernizacija poreskog sistema Srbije je ključna za stvaranje pravednijeg i konkurentnijeg poslovnog okruženja. Usaglašavanje domaćih propisa sa međunarodnim standardima nije samo pitanje usklađivanja zakona, već i strateški korak ka privlačenju stranih investicija i poboljšanju ekonomske pozicije zemlje na globalnom tržištu.
Implementacija predloženih mera mogla bi značajno doprineti smanjenju pravne nesigurnosti, pojednostavljenju poreskih procedura i stvaranju stabilnijeg poslovnog ambijenta. Ovo bi, zauzvrat, moglo podstaći ekonomski rast i povećati konkurentnost srpske privrede na međunarodnom nivou.
Zaključak i budući koraci
Reforma poreskog sistema Srbije predstavlja kompleksan, ali neophodan proces. Uspešna implementacija predloženih mera zahteva blisku saradnju između državnih institucija, privrednih subjekata i stranih investitora. Samo kroz dijalog i zajedničke napore moguće je stvoriti poreski sistem koji će podržavati ekonomski rast i razvoj, istovremeno osiguravajući pravičnost i transparentnost za sve učesnike na tržištu.