U srpskom bankarskom sektoru očekuju se značajne promene vezane za dozvoljeni minus. Predložene reforme mogu dovesti do znatnog smanjenja troškova za korisnike ovog često korišćenog bankarskog proizvoda.
Trenutno stanje dozvoljenog minusa u Srbiji
Prema najnovijim podacima, prosečna godišnja kamatna stopa na dozvoljeni minus u Srbiji trenutno iznosi približno 28,5%. Ova cifra je znatno viša od zakonske zatezne kamate, koja je trenutno postavljena na 14% godišnje. Važno je napomenuti da neke banke naplaćuju čak i do 33% kamate na ovaj proizvod, što dodatno opterećuje korisnike.
Udruženje banaka Srbije izveštava da prosečan iznos dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu iznosi oko 44.000 dinara, a ovaj proizvod koristi približno devet miliona računa u zemlji. Ovi podaci ukazuju na široku rasprostranjenost i značaj dozvoljenog minusa u svakodnevnom finansijskom životu građana Srbije.
Predložene promene i njihov potencijalni uticaj
U svetlu ovih činjenica, Narodna banka Srbije (NBS) razmatra uvođenje značajnih promena u regulaciji dozvoljenog minusa. Jedna od ključnih predloženih mera je vezivanje kamatne stope na dozvoljeni minus za zakonsku zateznu kamatu. Ova promena bi mogla dovesti do značajnog smanjenja troškova za korisnike.
Predstavnici NBS objašnjavaju da bi ovakvo rešenje omogućilo da referentna kamatna stopa centralne banke ima direktniji i brži uticaj na visinu kamatnih stopa kod ovog bankarskog proizvoda. To bi značilo da bi smanjenje referentne kamate automatski vodilo ka smanjenju kamate na dozvoljeni minus.
Analitičari procenjuju da bi, ukoliko se usvoji predloženo rešenje, cena dozvoljenog minusa mogla biti prepolovljena u odnosu na trenutne vrednosti. Štaviše, s obzirom na to da je referentna kamata trenutno na silaznoj putanji, očekuje se da bi ovaj bankarski proizvod u budućnosti mogao postati još pristupačniji za korisnike.
Širi kontekst finansijskih reformi
Ove potencijalne promene deo su šireg paketa reformi predviđenih novim Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Očekuje se da će ovaj zakon biti predmet rasprave na septembarskom zasedanju skupštine, što ukazuje na to da bi konkretne promene mogle stupiti na snagu u relativno bliskoj budućnosti.
Važno je napomenuti da se, pored dozvoljenog, razmatra i regulacija nedozvoljenog prekoračenja, gde su kamatne stope trenutno još više. Ovo sveobuhvatno preispitivanje bankarskih proizvoda ima za cilj da unapredi položaj korisnika finansijskih usluga u Srbiji i poveća transparentnost u bankarskom sektoru.
Zaključak: Ka pravičnijem bankarskom sistemu
Predložene reforme u oblasti dozvoljenog minusa predstavljaju značajan korak ka uspostavljanju pravičnijeg i transparentnijeg bankarskog sistema u Srbiji. Ukoliko budu usvojene, ove promene bi mogle doneti značajne uštede milionima korisnika, istovremeno podstičući veću konkurenciju među bankama i potencijalno vodeći ka razvoju novih, korisnički orijentisanih finansijskih proizvoda.