Predlog rebalansa državnog budžeta Republike Srbije za 2024. godinu izazvao je značajne reakcije i diskusije u stručnoj javnosti. Ovaj dokument donosi važne promene u fiskalnoj politici zemlje, uključujući povećanje prihoda i rashoda, kao i rast deficita.
Ključne promene u rebalansu budžeta
Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava usvojio je predlog rebalansa koji donosi značajne izmene. Prihodi su povećani za približno 123,5 milijardi dinara, što predstavlja rast od oko 6,5%. Sa druge strane, rashodi su porasli za gotovo 198 milijardi dinara, odnosno oko 8,8%. Ove promene imaju direktan uticaj na fiskalni deficit zemlje.
Ministar finansija Siniša Mali naglasio je da će deficit nakon rebalansa iznositi 2,9% BDP-a, umesto prvobitno planiranih 2,2%. Uprkos ovom povećanju, ministar tvrdi da makroekonomska stabilnost neće biti ugrožena. On je istakao: Nama će javni dug u odnosu na BDP i dalje da pada, jer nam je ulaganje usmereno ka kapitalnim investicijama, što će doprineti rastu naše ekonomije.
Raspodela dodatnih sredstava
Rebalansom su predviđena značajna povećanja budžeta za različite sektore:
- Ministarstvo poljoprivrede: dodatnih 18 milijardi dinara za podsticaje
- Socijalne mere i briga o porodici: 25,6 milijardi dinara
- Ekologija: 2 milijarde dinara
- Zdravstvo: 30 milijardi dinara
- Vojska Srbije: 48,6 milijardi dinara
- Kapitalne investicije: čak 111 milijardi dinara
Ova raspodela ukazuje na prioritete vlade u različitim oblastima društva i ekonomije.
Različite ocene stručnjaka
Narodna banka Srbije (NBS) pozitivno je ocenila predlog rebalansa. Viceguvernerka Ana Ivković izjavila je da NBS u ovom dokumentu vidi čvrstu opredeljenost države ka očuvanju dobre fiskalne pozicije zemlje
. Ona je posebno pohvalila planiranje prihoda budžeta po principu opreznosti i usmeravanje značajnog dela javnih ulaganja ka kapitalnim investicijama.
Međutim, Fiskalni savet Srbije ima drugačiji pogled na situaciju. Predsednik ovog tela, Blagoje Paunović, istakao je da je rebalansom prekinuta dobra praksa postepenog uravnoteženja budžeta. On smatra da se propušta prilika za veće smanjenje javnog duga. Fiskalni savet upozorava da ovakva politika može biti korak u pogrešnom smeru ako se ne iskoristi za rast BDP-a.
Kritike opozicije
Opozicioni članovi Odbora za finansije izrazili su ozbiljne zamerke na predloženi rebalans. Oni smatraju da ovaj dokument predstavlja početak kraha srpskih finansija
. Njihove glavne kritike uključuju:
- Zabrinutost zbog novih zaduživanja države
- Pitanja o finansiranju projekata poput EXPO 2027 i Nacionalnog stadiona Srbije
- Nedostatak sredstava za izjednačavanje zarada prosvetnih radnika sa prosečnom platom u Srbiji
- Kritike povećanja plate guvernerke NBS za 100.000 dinara
Opozicija je takođe ukazala na nedostatak analiza dugoročnih efekata fiksnog kursa evra u Srbiji i zatražila formiranje radne grupe za praćenje projekta EXPO 2027.
Zaključak i dalje procedure
Nakon usvajanja na Odboru za finansije, o rebalansu budžeta će raspravljati poslanici na sednici Skupštine Srbije. Ovaj dokument će nesumnjivo biti predmet intenzivnih debata, s obzirom na različite stavove vladajuće koalicije i opozicije. Konačno usvajanje rebalansa imaće značajan uticaj na ekonomsku politiku Srbije u narednom periodu.