Narodna skupština Srbije primila je predlog rebalansa budžeta za tekuću godinu, koji donosi značajne promene u finansijskim projekcijama zemlje. Ovaj dokument predviđa povećanje budžetskog deficita i državnih garancija, uz ambiciozne planove za finansiranje i investicije u obnovljive izvore energije.
Povećanje budžetskog deficita i potreba za finansiranjem
Prema novom predlogu rebalansa, budžetski deficit Srbije za 2024. godinu iznosi 215,9 milijardi dinara. Ovo predstavlja značajno povećanje u odnosu na prvobitni plan, što zahteva dodatne mere finansiranja. Ukupna sredstva potrebna za pokrivanje deficita, nabavku finansijske imovine i otplatu dugova dostiću približno 976,45 milijardi dinara, što je za oko 76 milijardi dinara više nego u prethodnom budžetu.
Za finansiranje ovog povećanog deficita, Vlada Srbije planira da iskoristi različite izvore. Ovi izvori uključuju:
- Zajmove od domaćih i međunarodnih komercijalnih banaka
- Kredite od multilateralnih finansijskih institucija
- Pozajmice od inostranih vlada
- Sredstva odobrena od strane MMF-a
Očekuje se da će ovi izvori obezbediti oko 545 milijardi dinara. Dodatnih 290 milijardi dinara planirano je da se prikupi putem emitovanja državnih hartija od vrednosti na domaćem tržištu, u dinarima i stranoj valuti.
Fleksibilnost u finansiranju i potencijalne privatizacije
Predlog rebalansa predviđa i fleksibilnost u slučaju nepredviđenih okolnosti na finansijskom tržištu. Ukoliko bude potrebno, Vlada može razmotriti emisiju evroobveznica na međunarodnom tržištu u vrednosti do 170 milijardi dinara. Takođe, predviđa se mogućnost promene strukture izvora finansiranja, pod uslovom da se ne prekorači ukupan planirani iznos od 1.013 milijardi dinara.
Interesantno je napomenuti da rebalans, kao i originalni budžet za 2024. godinu, spominje mogućnost korišćenja sredstava od potencijalnih privatizacija ili koncesija. Ovo sugeriše da Vlada Srbije razmatra različite opcije za obezbeđivanje dodatnih prihoda i optimizaciju državne imovine.
Značajno povećanje državnih garancija
Jedna od najznačajnijih promena u rebalansu tiče se državnih garancija. Novi plan predviđa mogućnost izdavanja garancija Republike Srbije do iznosa od približno 405 milijardi dinara, ili 3,43 milijarde evra. Ovo predstavlja veliko povećanje u odnosu na prvobitni plan, koji je predviđao garancije u vrednosti od oko 1,53 milijarde evra.
Najveća promena se odnosi na garancije namenjene domaćim i stranim bankama, koje su u rebalansu povećane na 2,86 milijardi evra, sa prvobitno planiranih 959,6 miliona evra. Ovo značajno povećanje ukazuje na ambiciozne planove Vlade za podršku ključnim projektima i investicijama.
Investicije u obnovljive izvore energije
Najznačajnija novost u rebalansu je projekat "Izgradnja samo-balansiranih solarnih elektrana kapaciteta 1 GW sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije". Za ovaj projekat, koji će realizovati EPS, planirane su državne garancije poslovnim bankama u iznosu od 1,9 milijardi evra.
Ministar finansija, Siniša Mali, ocenio je ovaj projekat kao "najveću investiciju u obnovljive izvore energije u Evropi ove godine". Očekuje se da će projekat obezbediti dodatni gigavat električne energije iz obnovljivih izvora, sa godišnjom proizvodnjom od približno 1,2 TWh. Planirano je da izgradnja bude završena do 2028. godine.
Ovaj ambiciozni projekat uključuje saradnju sa vodećim svetskim kompanijama i finansijskim institucijama, uključujući US Eksim, MIGA, Švedsku izvozno kreditnu korporaciju i druge. Ova međunarodna saradnja ne samo da obezbeđuje finansiranje, već i donosi značajno iskustvo i ekspertizu u oblast obnovljivih izvora energije u Srbiju.
Zaključak i implikacije rebalansa budžeta
Predloženi rebalans budžeta Srbije za 2024. godinu donosi značajne promene u finansijskim projekcijama zemlje. Povećanje deficita i državnih garancija ukazuje na ambiciozne planove Vlade za podršku ekonomskom rastu i razvoju ključnih sektora. Poseban naglasak na investicije u obnovljive izvore energije pokazuje strateško opredeljenje ka zelenoj tranziciji i energetskoj nezavisnosti.
Međutim, ovakve finansijske projekcije nose i određene rizike. Povećano zaduživanje i izdavanje garancija mogu dugoročno uticati na fiskalnu stabilnost zemlje. Stoga će biti ključno pažljivo praćenje realizacije planiranih projekata i njihovog uticaja na ekonomiju Srbije u narednim godinama.