U svetlu najavljenih promena u fiskalnoj politici Srbije, predstojeći rebalans budžeta postaje centralna tema ekonomskih diskusija. Ovaj proces će obuhvatiti niz značajnih izmena, uključujući ranije povećanje penzija i potencijalno uvođenje vojnog roka, što će imati dalekosežne posledice na ekonomiju zemlje.
Najava rebalansa budžeta i ključne promene
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, nedavno je tokom posete Podrinju nagovestio da će odluka o uvođenju vojnog roka biti doneta u narednih dvadeset dana. Ova najava je izazvala značajnu pažnju javnosti i stručne zajednice, posebno u kontekstu predstojećeg rebalansa budžeta. Vučić je istakao da će se efekti ove odluke ogledati u budžetskoj raspravi koja se očekuje početkom oktobra, nakon što se završi proces rebalansa.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Milojko Arsić, u razgovoru za Biznis.rs, ukazao je na nekoliko opravdanih razloga za izmene ovogodišnjeg budžeta. Prema njegovim rečima, glavni povod za rebalans leži u činjenici da su i prihodi i rashodi premašili prvobitne projekcije, što zahteva korekciju pozicija na obe strane budžetskog bilansa.
Ekonomske implikacije najavljenih promena
Jedna od najznačajnijih najavljenih promena je ranije povećanje penzija. Umesto planiranog povećanja od 1. januara naredne godine, predsednik Vučić je objavio da će do povećanja doći već 1. decembra ove godine, i to za približno 11 odsto. Ova odluka će nesumnjivo imati značajan uticaj na budžetske rashode i zahteva pažljivo planiranje u okviru rebalansa.
Dodatni faktor koji će uticati na potrebu za rebalansom je nedavno potpisani ugovor o nabavci borbenih aviona "Rafal" u vrednosti od oko 2,7 milijardi evra. Prema rečima predsednika, iz budžeta će u 2024. i 2025. godini biti uplaćeno po 15 odsto od ukupne vrednosti ugovora, što iznosi približno 421 milion evra godišnje. Ovaj značajan izdatak nije bio predviđen trenutnim budžetom i zahteva uključivanje kroz proces rebalansa.
Ulaganja u obrazovanje i infrastrukturu
Profesor Arsić ističe važnost poboljšanja strukture budžeta radi podrške daljem razvoju zemlje. On posebno naglašava potrebu za povećanjem izdataka za obrazovanje, koji su trenutno na veoma niskom nivou u Srbiji. Ovo se ogleda u zaradama zaposlenih u osnovnim i srednjim školama, koje su ispod proseka. Arsić predlaže ne samo povećanje plata, već i ulaganja u edukaciju nastavnika i nabavku opreme za škole.
"Da bi se naša zemlja razvijala, neophodna su značajna ulaganja u obrazovni sistem. Iako se to ne može postići preko noći, smatram da bi bilo korisno doneti odluku o povećanju izdvajanja za obrazovanje za ukupno jedan procenat BDP-a u narednih nekoliko godina," objašnjava Arsić.
Uticaj suše na budžetske rashode
Još jedan faktor koji će verovatno uticati na povećanje budžetskih rashoda je ovogodišnja suša. Ova nepredviđena situacija će dovesti do povećanja troškova za subvencije i slična davanja poljoprivrednicima. Profesor Arsić ističe da su gubici koje će poljoprivrednici pretrpeti zbog suše značajni i da će to predstavljati dodatno opterećenje za budžet.
Rast budžetskih prihoda
Uprkos povećanim rashodima, sve vrste prihoda republičke kase beleže relativno visok rast. Arsić objašnjava da je to posledica povećanja dohidaka krajem prošle godine za 10 do 12 procenata, što je ostalo na tom nivou i ove godine, dok inflacija opada. To je rezultiralo rastom prihoda od potrošnje, poput prihoda od PDV-a ili akciza, ali i rastom prihoda od poreza na zarade.
Posebno je značajan rast prihoda od akciznih proizvoda, čije su cene rasle brže od ostalih. To se odnosi na naftne derivate, cigarete i alkoholna pića, što donosi relativno visoke prihode od akciza. Takođe, rast uvoza u odnosu na izvoz doprinosi povećanju prihoda od uvoznog PDV-a.
Ulaganja u infrastrukturu
Tokom nedavne posete predsednika Vučića Loznici, objavljeno je da su u razgovoru sa ministrom finansija Sinišom Malim "pronađena" sredstva u budžetu u vrednosti od približno milijardu evra za obnovu državnih i regionalnih puteva u naredne četiri godine. Ova značajna investicija u infrastrukturu takođe će biti uključena u rebalans budžeta.
Iako još uvek nije poznato kada će biti zakazano jesenje zasedanje Skupštine Srbije, važno je napomenuti da je prošle godine rebalans budžeta sproveden početkom septembra, dok je predlog ovogodišnje republičke kase bio spreman već početkom oktobra.
U zaključku, predstojeći rebalans budžeta Srbije obuhvatiće niz značajnih promena, uključujući ranije povećanje penzija, potencijalno uvođenje vojnog roka, ulaganja u obrazovanje i infrastrukturu, kao i prilagođavanja usled nepredviđenih okolnosti poput suše. Ove promene će imati dalekosežne ekonomske implikacije i zahtevaju pažljivo planiranje i sprovođenje.