Srpsko tržište kapitala nalazi se na prekretnici. Nakon višegodišnje stagnacije, novi regulatorni okvir i aktivnija uloga države otvaraju mogućnosti za oživljavanje ovog važnog segmenta finansijskog sistema. Ipak, izazovi ostaju značajni.
Trenutno stanje tržišta kapitala u Srbiji
Tržište kapitala u Srbiji trenutno je na jednoj od najnižih tačaka od svog osnivanja. Koreni ovog problema su složeni, ali ključni faktor je nedostatak angažovanja države. Proces privatizacije je u jednom periodu generisao dinamično tržište, ali se pokazalo da je taj razvoj bio neodrživ. Globalna finansijska kriza 2008. godine razotkrila je krhkost domaćeg tržišta kapitala, koje se praktično urušilo.
Za razliku od drugih zemalja regiona čija su se tržišta oporavila, srpsko tržište kapitala nije uspelo da dostigne ranije nivoe prometa i tržišne kapitalizacije. Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, ističe da je nakon 2008. godine usledio izlazak kvalitetnih kompanija sa domaćeg tržišta, što je dodatno pogoršalo situaciju. Posebno je problematičan bio odlazak banaka, koje u zemljama regiona često predstavljaju okosnicu tržišta kapitala.
Izazovi oporavka tržišta kapitala
Trenutni izazov je dvostruk - nije reč samo o pokretanju tržišta, već o prevazilaženju negativnog nasleđa. Ovo zahteva angažman većeg broja institucija na više frontova:
- Vraćanje poverenja u tržište
- Motivacija kompanija za izlazak na berzu
- Revitalizacija tržišnih institucija
- Usklađivanje regulatornog okvira sa EU standardima
Janković je optimističan da bi već 2022. godina mogla doneti pozitivne signale koji će privući nove tržišne učesnike. Komisija za hartije od vrednosti aktivno radi na pružanju podrške kompanijama zainteresovanim za izlazak na tržište kapitala, pomažući im u pripremi celokupnog procesa.
Novi Zakon o tržištu kapitala kao pokretač promena
Krajem prošle godine usvojen je novi Zakon o tržištu kapitala, koji ima dva ključna cilja:
- Potpuno usklađivanje sa evropskom regulativom (preko 10 direktiva EU)
- Kreiranje okvira koji će biti prepoznatljiv stranim investitorima i pružiti nove mogućnosti domaćim ulagačima i emitentima
Zakon bi trebalo da unapredi zaštitu investitora i poveća regularnost tržišta. Iako će period prilagođavanja biti izazovan za sve učesnike, očekuje se da će dugoročno doneti brojne prednosti. Stupanje na snagu novog zakona planirano je za treći kvartal ove godine.
Uloga države u razvoju tržišta kapitala
Iskustva zemalja slične veličine u istočnoj Evropi pokazuju da je aktivno učešće države ključno za razvoj tržišta kapitala. Primer Poljske, koja je postala lider po broju inicijalnih javnih ponuda (IPO) u regionu, pokazuje značaj državne podrške.
U Srbiji, država trenutno igra važnu ulogu na tržištu kapitala. Međutim, potrebno je kreirati sistem koji će omogućiti nesmetano funkcionisanje tržišta i pružiti podršku domaćoj privredi, ne samo kroz direktnu finansijsku pomoć, već i stvaranjem povoljnog ambijenta za realizaciju poslovnih ambicija.
Perspektive za korporativne obveznice
Očekuje se da će korporativne obveznice postati značajan segment srpskog tržišta kapitala. S obzirom na ograničenja bankarskih kredita kao dominantnog izvora finansiranja, diversifikacija izvora kapitala postaje sve važnija. Korporativne obveznice mogu biti atraktivna opcija za kompanije koje žele da prikupe kapital bez umanjenja vlasničkog udela.
Komisija za hartije od vrednosti spremna je da pruži podršku kompanijama zainteresovanim za izdavanje korporativnih obveznica, pomažući im u procesu izlaska na tržište.
Mogućnosti za male investitore
Tržište kapitala pruža prilike i za male, pojedinačne investitore koji traže alternative štednji u bankama. Međutim, ključno je da mali investitori razumeju prirodu i rizike tržišnih ulaganja. Dugoročni pristup i spremnost na određeni nivo rizika su neophodni za uspešno investiranje.
Komisija za hartije od vrednosti radi na edukaciji građana o mogućnostima i rizicima tržišta kapitala. Cilj je da sredstva domaćih građana i privrede budu uložena u kompanije i investicije koje mogu da podrže stvaranje nove vrednosti i dalji privredni rast.
Regulisanje tržišta digitalne imovine
Novi Zakon o digitalnoj imovini stupio je na snagu, a trenutno je u toku proces licenciranja prvih tržišnih učesnika. Cilj je pružiti dodatni nivo sigurnosti građanima koji ulažu u digitalnu imovinu, uz istovremeno kreiranje fleksibilnog okvira za brzorastuće kompanije u ovom sektoru.
Iako digitalna imovina nije preferirani vid investiranja sa stanovišta državnih organa, regulatorni okvir je dizajniran da pruži minimum sigurnosti za investitore, uz očuvanje prostora za inovacije i razvoj ekosistema.
Budućnost srpskog tržišta kapitala
Krajnji cilj svih preduzetih aktivnosti je stvaranje uslova za uspešne inicijalne javne ponude (IPO) u Srbiji. Fokus je na kvalitetu, a ne kvantitetu - cilj je privući nekoliko kvalitetnih emitenata koji će doprineti izgradnji poverenja u tržište.
Razvoj tržišta kapitala vidi se kao ključni faktor u jačanju celokupne srpske ekonomije. Ambicija je da Srbija, nakon uspeha u privlačenju direktnih stranih investicija, postane lider regiona i u oblasti portfolio investicija.
Oživljavanje srpskog tržišta kapitala je dugoročan proces koji zahteva koordinisane napore regulatora, države i tržišnih učesnika. Novi zakonski okvir i aktivnija uloga države stvaraju osnovu za pozitivne promene, ali pravi izazov leži u izgradnji poverenja investitora i privlačenju kvalitetnih kompanija na tržište. Uspeh ovih napora mogao bi značajno doprineti diversifikaciji izvora finansiranja za domaću privredu i otvoriti nove mogućnosti za rast i razvoj.