Srpski startap ekosistem doživljava značajan rast, sa procenjenih 600 aktivnih kompanija i ukupnom vrednošću od približno 1,1 milijardu dolara. Ovaj dinamičan sektor suočava se sa izazovima finansiranja i sticanja klijenata, ali istovremeno otvara nove mogućnosti za inovacije i ekonomski razvoj.
Evolucija startap scene u Srbiji
Srpska startap scena je u poslednjih nekoliko godina doživela značajnu transformaciju. Startap ekosistem u Srbiji, koji trenutno broji oko 600 aktivnih kompanija, pokazuje znake zrelosti i potencijala za dalji rast. Procenjuje se da je ukupna vrednost ovog ekosistema dostigla približno 1,1 milijardu dolara, što predstavlja impresivan skok u odnosu na prethodne godine.
Međutim, uprkos ovom rastu, osnivači startapa i dalje se suočavaju sa značajnim izazovima. Borba za finansijsku podršku i privlačenje novih klijenata ostaju konstantni izazovi za mlade kompanije. Ovi izazovi su posebno izraženi na relativno malom tržištu poput srpskog, gde je konkurencija za resurse i pažnju investitora intenzivna.
Finansiranje i podrška startapima
Iako se na prvi pogled čini da startapima postaje lakše da dođu do finansiranja, realnost je nešto složenija. Pored državnih i međunarodnih programa podrške, startapi mogu računati i na biznis anđele - privatne investitore koji ulažu u rane faze razvoja kompanija, kao i na VC fondove (VC) koji se fokusiraju na ulaganja u visokopotencijalne startape.
Kompanije i banke sve više prepoznaju značaj ranog pristupa inovativnim rešenjima koja razvijaju startapi. Ovo otvara nove mogućnosti za saradnju i finansiranje, ali istovremeno postavlja pitanje da li na relativno malom tržištu poput srpskog ima dovoljno prostora za sve aktere.
Banke kao partneri inovacija
Iako se banke često percipiraju kao konzervativne institucije, primetan je trend njihovog aktivnijeg uključivanja u startap ekosistem. OTP banka je nedavno predstavila svoj program OTP Connect, koji omogućava direktnu komunikaciju i saradnju sa inovatorima. Ovaj program nudi testiranje i implementaciju rešenja u okviru bankarskog sistema, kao i pristup velikoj bazi klijenata banke.
Erste banka je, s druge strane, pokrenula program "Korak po korak", kroz koji je obezbedila ne samo kredite, već i značajnu mentorsku podršku za startape. Tokom 2022. godine, ovaj program je pružio 230 sati mentorskih radionica za 98 startapa, demonstrirajući posvećenost banke razvoju inovativnog ekosistema.
Korporativne inicijative za podršku startapima
Velike kompanije sve više prepoznaju potencijal saradnje sa startapima iz srodnih delatnosti. Tetra Pak i Polyhedra su pokrenuli zajednički projekat koji mladim istraživačima pruža priliku da rade na inovativnim proizvodima od recikliranih materijala, uz finansijsku podršku za razvoj prototipa.
Bosch Startup Harbour, akceleratorski program kompanije Bosch, po prvi put je uputio poziv za saradnju startapima u Srbiji. Ovo otvara nove mogućnosti za lokalne inovatore da se povežu sa globalnim liderima u industriji.
Siemens Srbija je takođe aktivno uključen u podršku inovacijama. Kako ističe direktorka Medeja Lončar, kompanija je u poslednjih deceniju uložila više od 10 milijardi evra u akviziciju softverskih kompanija, od kojih neke imaju timove i u Srbiji, angažujući lokalne IT stručnjake.
Izazovi i prilike za VC fondove
U kontekstu rastuće konkurencije za investicije, VC fondovi se suočavaju sa novim izazovima, ali i prilikama. Peđa Predin, partner u srpskom VC fondu Fifth Quarter Ventures, ističe da veći broj investitora na tržištu podstiče konkurenciju i unapređuje kvalitet startapa.
"Na malom tržištu poput srpskog, saradnja je ključna," naglašava Predin. "Banke i korporacije mogu pružiti stratešku podršku na načine koji se razlikuju od onoga što mi nudimo kao VC fond. Istovremeno, naša validacija investicije može biti značajna za ove institucionalne aktere."
Trenutni trendovi i budući izgledi
Davor Sakač, izvršni direktor TS Ventures fonda, ukazuje na izazov sa kojim se suočavaju profesionalni ulagači - nedostatak kvalitetnih prilika za investiranje. Ovo sugeriše da, uprkos rastu broja startapa, postoji potreba za unapređenjem kvaliteta i zrelosti projekata koji traže finansiranje.
Predin objašnjava da sektor prolazi kroz period transformacije. Nakon perioda enormnog rasta kapitala u 2020. i 2021. godini, mnoge kompanije nisu uspele da opravdaju visoke valuacije. "Sada prisustvujemo korekciji na tržištu, što rezultira dubljom analizom startapa od strane investitora i višim očekivanjima," kaže Predin.
Uprkos izazovima, optimizam ostaje prisutan. "Smatramo da je ovo pravo vreme za izgradnju kompanija i očekujemo više uspešnih investicija u narednom periodu," zaključuje Predin.
Ciljevi i perspektive
Strategija za razvoj startap ekosistema do 2025. godine postavlja ambiciozne ciljeve, uključujući povećanje broja domaćih startapa na 800 do 1.200 aktivnih kompanija. Trenutno je na globalnoj platformi Dealroom registrovano 349 srpskih startapa i "scaleup"-ova, što predstavlja značajan rast u odnosu na početak godine.
Ovaj rast ukazuje na pozitivan trend u razvoju srpskog startap ekosistema. Međutim, izazovi poput ograničenog tržišta, potrebe za većim finansiranjem i boljom povezanošću sa globalnim tržištima ostaju aktuelni.
U zaključku, srpski startap ekosistem pokazuje značajan potencijal za rast i inovacije. Uprkos izazovima, saradnja između startapa, korporacija, banaka i investitora stvara plodno tlo za razvoj inovativnih rešenja i ekonomski napredak. Budućnost ovog sektora zavisiće od kontinuirane podrške, pametnih investicija i sposobnosti startapa da se prilagode dinamičnom globalnom tržištu.