Srpsko tržište kapitala nalazi se na prekretnici, suočavajući se sa izazovima ali i otvarajući nove mogućnosti za investitore i kompanije. Ovaj članak istražuje trenutno stanje, analizira ključne faktore razvoja i razmatra buduće perspektive ovog važnog segmenta finansijskog sistema Srbije.
Trenutno stanje tržišta kapitala u Srbiji
Srpsko tržište kapitala trenutno prolazi kroz period transformacije i revitalizacije. Prema rečima Marka Jankovića, predsednika Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije, sektor zahteva inovacije i nove proizvode kako bi dostigao zadovoljavajući nivo razvoja. „Nalazimo se u fazi implementacije novih ideja i očekujemo da ćemo uskoro videti prve rezultate našeg rada," ističe Janković.
Uprkos izazovima, postoje ohrabrujući znaci. Kompanije na berzi beleže povećanje vrednosti akcija, što ukazuje na postepeni povratak poverenja investitora. Međutim, obim trgovanja na Beogradskoj berzi još uvek nije na željenom nivou. Janković očekuje da će u narednom periodu doći do jačanja ponude, a samim tim i tražnje na tržištu.
Inicijative za unapređenje tržišta kapitala
Komisija za hartije od vrednosti aktivno radi na stvaranju povoljnijeg okruženja za investiranje. Ovo uključuje promene regulatornog okvira i opšteg pristupa tržištu kapitala. Jedan od ključnih projekata je saradnja sa Svetskom bankom na jačanju tržišta, sa fokusom na razvoj korporativnih i državnih obveznica, kao i unapređenje industrije investicionih fondova.
Posebna pažnja posvećuje se alternativnim investicionim fondovima, koji su se pojavili na srpskom tržištu nakon usvajanja zakona 2019. godine. Ovi fondovi obuhvataju različite segmente, uključujući:
- Venture capital (VC) fondove fokusirane na startap scenu
- Fondove orijentisane ka investiranju u nekretnine
- Fondove sa javnom ponudom, slične klasičnim fondovima ali sa prostorom za rizičnije investicije
Komisija planira da pruži dodatnu podršku svakom od ovih segmenata, stvarajući povoljnije okruženje za njihov dalji razvoj.
Korporativne obveznice kao novi instrument
Jedan od najznačajnijih koraka u razvoju tržišta kapitala je uvođenje korporativnih obveznica. Janković ističe da postoji veliko interesovanje privatnih kompanija za izdavanje ovih finansijskih instrumenata. „Identifikovali smo grupu od otprilike deset pravnih lica koja bi u narednom periodu trebalo da se pojave na srpskom tržištu kapitala sa emisijama korporativnih obveznica," navodi on.
Proces izdavanja korporativnih obveznica uključuje:
- Dodelu kreditnog rejtinga emisijama od strane agencija sa dozvolom Evropske centralne banke
- Podršku banaka, investicionih društava, revizorskih kuća i advokatskih kancelarija u pripremi emisije
- Pomoć države kroz pravne, finansijske i druge usluge
Cilj je da ove kompanije za tri do pet godina postanu nosioci daljeg razvoja tržišta kapitala, bilo kroz IPO ili dalje emisije finansijskih instrumenata.
Beogradska berza i digitalizacija trgovanja
Beogradska berza suočava se sa značajnim izazovima, ali i prilikama za modernizaciju. Ključni projekat je prelazak na sistem trgovanja Atinske berze, koji se očekuje do kraja godine. Ovaj prelazak bi trebalo da doprinese modernizaciji načina trgovanja i poboljša korisničko iskustvo.
Novi direktor Beogradske berze, sa iskustvom iz privatnog sektora i državnih institucija, očekuje se da donese novu energiju i fleksibilnost. Cilj je da berza postane inovativnija u pogledu proizvoda koje nudi klijentima i da se bolje integriše u buduće tržišne tokove.
Digitalna imovina kao novi segment tržišta
Tržište digitalne imovine u Srbiji pokazuje znake rasta, sa pet odobrenih Belih papira za emitovanje digitalnih tokena do sada. Komisija za hartije od vrednosti pažljivo razmatra zahteve za odobrenje, sa ciljem zaštite investitora.
Sektori koji pokazuju posebno interesovanje za digitalnu imovinu uključuju:
- Faktoring
- Poljoprivredu
- Obnovljive izvore energije
Janković ističe da bi obnovljivi izvori energije mogli biti idealni za emisiju digitalnih tokena, pružajući nov način finansiranja ovog sektora.
Budućnost srpskog tržišta kapitala
Uprkos geopolitičkim neizvesnostima koje mogu uticati na globalno investiranje, postoje razlozi za optimizam kada je reč o srpskom tržištu kapitala. Rast životnog standarda u Srbiji stvara veći potencijal za investiranje među građanima.
„Sa prosečnom platom koja prelazi 800 evra, pojavljuje se grupa ljudi sa dovoljno slobodnih sredstava za investiranje," napominje Janković. Ova grupa bi mogla biti ključni faktor u daljem razvoju tržišta kapitala, slično kao u razvijenim ekonomijama.
Komisija za hartije od vrednosti fokusira se na nekoliko prioriteta u narednom periodu:
- Izmene regulatornog okvira za podršku fondovskoj industriji
- Realizacija projekta razvoja tržišta kapitala sa Svetskom bankom
- Emisija prvih korporativnih obveznica u skladu sa novim programom
- Objedinjavanje svih institucija tržišta kapitala na jednom mestu
U zaključku, srpsko tržište kapitala se nalazi na pragu značajnih promena. Uz kombinaciju regulatornih izmena, novih finansijskih instrumenata i rastućeg interesovanja investitora, očekuje se da će ovaj sektor igrati sve važniju ulogu u ekonomskom razvoju Srbije u godinama koje dolaze.