Turistički sektor Srbije suočava se sa značajnim izazovima u pogledu razvoja ljudskih resursa, što je ključno za postizanje cilja da zemlja postane globalno prepoznata turistička destinacija do 2025. godine. Nedostatak kvalifikovane radne snage, neravnomerna raspodela stručnjaka i potreba za unapređenjem veština predstavljaju glavne prepreke u ostvarenju ovog ambicioznog cilja.
Izazovi u razvoju ljudskih resursa u turizmu Srbije
Rast turističkog sektora u Srbiji doveo je do povećane potražnje za kvalifikovanom radnom snagom, posebno u oblastima koje zahtevaju specifične veštine za pružanje visokokvalitetnih usluga. Strategija razvoja turizma za period od 2016. do 2025. godine, koju je donela Vlada Republike Srbije, prepoznaje važnost unapređenja ljudskih resursa kao ključnog faktora za održivi razvoj i bolju promociju turističkih destinacija.
Jedan od glavnih problema sa kojima se sektor suočava je neravnomerna raspodela stručnih i kvalifikovanih radnika, naročito na rukovodećim pozicijama. Istraživanja su pokazala da žene sa srednjom stručnom spremom često rade na osnovnim pozicijama, dok muškarci sa istim nivoom obrazovanja imaju veće šanse za napredovanje do supervizorskih i menadžerskih uloga. Ova situacija ukazuje na potrebu za većom rodnom ravnopravnošću u napredovanju i poboljšanim programima edukacije zaposlenih kako bi se unapredile njihove mogućnosti za karijerni razvoj.
Ključne veštine i zanimanja u turističkom sektoru
Strategija razvoja turizma identifikuje nekoliko ključnih zanimanja koja su od suštinskog značaja za sektor, uključujući:
- Recepcionere
- Kuvare
- Pomoćnike u kuhinji
- Direktore hotela
- Stručnjake za marketing
Ove pozicije zahtevaju raznovrsne veštine, među kojima se ističu:
- Komunikacione veštine
- Digitalna pismenost
- Organizacione sposobnosti
- Fleksibilnost
Pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zoran Martinović, naglasio je značaj turizma i hotelijerstva za ekonomski razvoj Srbije, ističući njihov doprinos rastu BDP-a i povećanju zaposlenosti. Međutim, on je takođe ukazao na problem deficitarnosti velikog broja profila u ovoj oblasti, ne samo u pogledu broja ljudi koje sektor može da zaposli, već i u pogledu nedostatka potrebnih veština.
Budućnost digitalnih kompetencija u turizmu
Martinović je istakao da će, pored postojećih veština, u budućnosti biti neophodno posvetiti više pažnje digitalnim kompetencijama, upravljanju kriznim situacijama i socijalnim veštinama. Ovo je posebno važno u kontekstu cilja Srbije da postane globalno prepoznata turistička destinacija do 2025. godine. Da bi se ova vizija ostvarila, neophodno je ulagati u obrazovanje i obuku zaposlenih kako bi mogli da odgovore na izazove savremenog turizma.
Strategija razvoja turizma postavlja ambiciozne ciljeve, uključujući povećanje smeštajnih kapaciteta, rast turističkog prometa i povećanje udela stranih noćenja. Na primer, jedan od ciljeva je da do 2025. godine udeo stranih noćenja dostigne približno 55%. Ostvarenje ovog cilja zahteva ne samo bolje upravljanje resursima, već i značajno unapređenje veština zaposlenih u sektoru.
Uticaj pandemije na marketing u turizmu
Pandemija COVID-19 naglasila je važnost efikasnog marketinga u turizmu, što je dovelo do usvajanja Strategijskog marketing plana. Ovaj plan se fokusira na promociju Srbije kao turističke destinacije i predviđa:
- Razvoj novih vazdušnih veza
- Jačanje gradskog turizma
- Unapređenje kongresnog turizma (MICE)
- Promociju banjskog i planinskog turizma
Pored toga, festivalski i manifestacioni turizam prepoznati su kao važan deo turističke ponude koji može značajno doprineti razvoju lokalnih zajednica.
Izazovi u privlačenju i zadržavanju kvalifikovane radne snage
Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA), ističe da se turistički sektor već dugi niz godina bori sa nedostatkom kvalifikovane radne snage, problem koji je dodatno pogoršan nakon pandemije. Seničić navodi da niske prosečne plate u ovom sektoru u Srbiji ne mogu da konkurišu znatno većim zaradama u susednim zemljama, što dovodi do "odliva mozgova" i gubitka kvalifikovanih radnika.
Kvalifikovana radna snaga u turizmu ne podrazumeva samo stručnost u toj oblasti, već i znanje stranih jezika i široko obrazovanje, što ovim radnicima omogućava da pokrivaju niz različitih poslova. Upravo ta raznolikost veština čini ih vrednim za međunarodno tržište rada, što dodatno otežava zadržavanje ovog kadra u Srbiji.
Potreba za reformom obrazovnog sistema
Seničić ističe da, iako postoji određena saradnja između obrazovnog sistema i privrede, obrazovni programi nisu dovoljno fleksibilni da bi pratili brze promene na tržištu rada i tehnološki razvoj. Ovo dovodi do situacije u kojoj mladi po završetku školovanja nisu u potpunosti spremni za praktičan rad, što primorava kompanije da ulažu dodatna sredstva u obuku novozaposlenih.
Ova situacija ne samo da usporava radne procese, već i povećava troškove poslodavaca. Stoga, turistički sektor se suočava sa dvostrukim izazovom: s jedne strane bori se sa odlivom kvalifikovanih radnika, a s druge strane ima poteškoće sa efikasnim zapošljavanjem mladih koji tek stupaju na tržište rada.
Uloga veštačke inteligencije u turizmu
Jedan od mogućih načina da se ublaži nedostatak radne snage u turizmu jeste uvođenje veštačke inteligencije (AI). Seničić ističe da AI već igra značajnu ulogu u nekim aspektima turizma, kao što su:
- Asistentske usluge
- Brza dostupnost informacija
- Pojednostavljivanje procesa rezervacije smeštaja i prevoza
Mnoge hotelske kompanije su već počele da primenjuju AI alate u procesima prijave i odjave gostiju, što znatno ubrzava te procedure. Međutim, uprkos ovim tehnološkim inovacijama, AI još uvek nije u mogućnosti da u potpunosti zameni ljudsku radnu snagu. Servisne službe kao što su konobari, kuvari i osoblje zaduženo za čišćenje ostaju ključne za uspeh hotela i kvalitet usluge koju gosti očekuju.
Inicijative za unapređenje veština u turizmu
STED radionica, održana 2023. godine, naglasila je potrebu za kreiranjem visokostandardizovanog sektora turizma, baziranog na savremenim tehnologijama i dobro obučenom osoblju. Učesnici radionice zaključili su da je neophodno kreirati novu strategiju koja bi se fokusirala na specifične veštine potrebne u hotelijerstvu, kako bi se odgovorilo na potrebe tržišta i savremenih turista.
Unija poslodavaca Srbije zatražila je pomoć od Međunarodne organizacije rada (MOR), koja je pokrenula inicijativu za unapređenje veština u turizmu. Ova inicijativa ima za cilj:
- Identifikaciju nedostataka u veštinama
- Predviđanje budućih potreba za radnom snagom
- Razvoj ljudskih resursa za dugoročni rast sektora turizma
U zaključku, turizam u Srbiji nalazi se na pragu značajnih promena, ali za ostvarenje pune vizije sektora neophodno je uložiti znatne napore u edukaciju i obuku kadrova. Samo kroz kontinuirano ulaganje u ljudske resurse u turizmu, Srbija može postati globalno prepoznata i konkurentna turistička destinacija, sa visokim standardima usluga i zadovoljnim gostima.