Štednja u Srbiji beleži kontinuirani rast, sa značajnim povećanjem kako u dinarskim, tako i u deviznim ulozima. Ovaj trend odražava rastuće poverenje građana u finansijski sistem i njihovu sve veću sklonost ka dugoročnom finansijskom planiranju.
Dinamika rasta štednje u Srbiji
Finansijski pejzaž Srbije doživljava značajne promene, sa štednjom koja igra ključnu ulogu u ekonomskom razvoju zemlje. Prema najnovijim podacima NBS, broj štednih računa u domaćoj valuti premašuje 996.000, dok je broj deviznih računa dostigao impresivnih 4,7 miliona. Ovi brojevi svedoče o rastućem trendu štednje među građanima Srbije.
Interesantno je primetiti da, uprkos tome što najveći broj štednih uloga spada u kategoriju manjih iznosa - do 10.000 dinara za dinarsku štednju i do 500 evra za deviznu - prosečni iznosi štednje pokazuju trend kontinuiranog rasta. Ovo ukazuje na postepeno jačanje finansijske stabilnosti građana i njihovu sve veću sposobnost da odvajaju novac za budućnost.
Analiza dinarskih i deviznih štednih uloga
Kada govorimo o konkretnim ciframa, dinarska štednja je dostigla impresivnih 175,5 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od približno 27,3% od početka godine. Još impresivnije je da je u poređenju sa istim periodom prošle godine, ovaj iznos veći za gotovo 50%. Ovi podaci jasno ukazuju na rastuće poverenje građana u domaću valutu i stabilnost finansijskog sistema.
S druge strane, devizna štednja nije zaostajala u ovom trendu rasta. Sa ukupnim iznosom od oko 15,1 milijardu evra, zabeležila je porast od otprilike 712,5 miliona evra ili 4,9% od početka godine. Ovaj rast, iako procentualno manji od rasta dinarske štednje, i dalje predstavlja značajan pokazatelj finansijske stabilnosti i poverenja u bankarsk sistem.
Struktura štednih uloga i prosečni iznosi
Detaljnija analiza strukture štednih uloga otkriva zanimljive trendove. Kod dinarske štednje, čak 85% štednih partija odnosi se na uloge do 10.000 dinara, što čini približno 846.000 partija. Međutim, prosečan iznos dinarske štednje po partiji kontinuirano raste i trenutno iznosi oko 175.000 dinara, što je povećanje od 31.000 dinara od početka godine.
Slična situacija se može primetiti i kod devizne štednje. Od ukupno 4.773.650 deviznih štednih partija, čak 78,4% ili 3.743.453 partije odnose se na uloge do 500 evra. Prosečan iznos devizne štednje po partiji je nešto niži nego krajem prošle godine i iznosi približno 3.167 evra, u poređenju sa 3.220,1 evra krajem prošle godine.
Svetski dan štednje i njegov značaj
U kontekstu ovih pozitivnih trendova, vredno je spomenuti Svetski dan štednje, koji se obeležava 31. oktobra. Ovaj dan ima dugu tradiciju, sežući sve do 1924. godine kada je održan Prvi međunarodni kongres štedioničara u Milanu. Cilj ovog dana je promocija kulture štednje i podizanje svesti o njenoj važnosti za ekonomski razvoj i ličnu finansijsku sigurnost.
Obeležavanje Svetskog dana štednje u Srbiji služi kao podsetnik na važnost dugoročnog finansijskog planiranja i odgovornog upravljanja ličnim finansijama. Ovo je prilika za finansijske institucije da promovišu različite oblike štednje i educiraju građane o prednostima redovnog štedenja.
Kretanje kamatnih stopa na štednju
Jedan od ključnih faktora koji utiču na odluke o štednji su svakako kamatne stope. Prema podacima iz Statističkog biltena NBS za septembar 2024. godine, kamatne stope na dinarsku i evro štednju su na višem nivou u poređenju sa prethodnim periodom, ali od početka godine beleže blagi pad. Ovaj trend je delimično rezultat ublažavanja monetarne politike koju sprovode NBS i Evropska centralna banka.
Za dinarsku štednju, prosečne kamatne stope su smanjene za otprilike 0,82 procentna poena tokom prvih devet meseci 2024. godine, dostižući nivo od 4,43% u septembru. Detaljnije, kamatne stope na oročenu štednju do jedne godine iznose oko 4,41%, od jedne do dve godine 4,73%, a preko dve godine 4,75%.
Kod štednje u evrima, smanjenje je bilo nešto izraženije - u proseku za 0,89 procentnih poena, dostižući nivo od 2,86%. Interesantno je primetiti da su kamatne stope najviše za štednju ročnosti do godinu dana (približno 2,90%), zatim za ročnosti od jedne do dve godine (oko 2,60%), dok su najniže za ročnosti duže od dve godine (otprilike 1,66%).
Budući trendovi kamatnih stopa i štednje
Narodna banka Srbije predviđa da bi se, u slučaju nastavka relaksacije monetarnih uslova, moglo očekivati dalje smanjenje kamatnih stopa na dinarsku i evro štednju. Međutim, važno je napomenuti da na kretanje kamatnih stopa utiče niz faktora, uključujući:
- Trenutne uslove likvidnosti na tržištu
- Potrebu banaka za privlačenjem depozita u određenoj valuti
- Stepen finansijske inkluzije
- Poslovne modele banaka
Ovi faktori zajedno oblikuju kompleksnu sliku tržišta štednje, stvarajući dinamično okruženje u kojem se kamatne stope i trendovi štednje konstantno prilagođavaju ekonomskim uslovima.
U zaključku, trend rasta štednje u Srbiji predstavlja pozitivan pokazatelj ekonomskog razvoja i finansijske stabilnosti zemlje. Uprkos izazovima globalnog ekonomskog okruženja, građani Srbije pokazuju sve veću sklonost ka štednji, bilo u dinarima ili stranoj valuti. Ovaj trend, zajedno sa pažljivim upravljanjem kamatnim stopama od strane NBS, stvara solidnu osnovu za dalji ekonomski rast i finansijsku stabilnost u budućnosti.