U poslednjih nekoliko godina, spoljni dug zemalja sa niskim i srednjim dohotkom (LMIC) beleži značajan porast, nadmašujući ekonomski rast ovih država. Ova situacija izaziva ozbiljnu zabrinutost među ekonomistima i kreatorima politika širom sveta.
Rast spoljnog duga i njegove implikacije
Akumulacija spoljnog duga u LMIC zemljama dostigla je alarmantne razmere. Prema izveštaju Svetske banke o međunarodnom dugu za 2023. godinu, ukupan obim spoljnog duga za ove države porastao je za približno 2,7% tokom 2022. godine, dostižući rekordnih 1,1 bilion američkih dolara. Ovo predstavlja značajan izazov za ekonomsku stabilnost i razvoj ovih zemalja.
Situacija je posebno zabrinjavajuća u najsiromašnijim zemljama, gde je spoljni dug rastao najbržim tempom. Više od 60% zemalja koje ispunjavaju uslove za sredstva IDA-e označeno je kao izloženo velikom riziku od dugova. Ovo ukazuje na potencijalnu krizu koja bi mogla imati dalekosežne posledice na globalnu ekonomiju.
Uloga Kine kao najvećeg bilateralnog poverioca
U strukturi spoljnog duga LMIC zemalja, Kina se ističe kao najveći bilateralni poverilac. Paradoksalno, Kina je istovremeno i najveći zajmoprimac u ovoj grupi zemalja. Ova dvostruka uloga Kine u globalnoj ekonomiji stvara složenu mrežu finansijskih odnosa i zavisnosti.
Kina je primila gotovo 40% ukupnih neto finansijskih priliva u LMIC zemljama u periodu od 2012. do 2022. godine. Ukupni finansijski neto prilivi od spoljnih kreditora u Kinu tokom ovog perioda iznosili su približno četiri biliona dolara, od čega su oko 32% činili krediti, a preostalih 68% priliv kapitala u vidu stranih direktnih investicija i različitih ulaganja u aktivu.
S druge strane, kombinovani javni i javno garantovani spoljni dug prema Kini u 2022. godini iznosio je oko 180 milijardi dolara. Veći deo ovog duga usmeren je na velike infrastrukturne projekte i eksploatacione industrije u afričkim zemljama, koje čine 44% ukupnog duga LMIC zemalja prema Kini.
Inicijativa Pojas i put i njen uticaj na globalni dug
Kineska inicijativa Pojas i put predstavlja ogroman projekat ekonomskog razvoja koji ima za cilj unapređenje trgovine između Kine i zemalja širom Azije, Afrike i Evrope. Kroz ovu inicijativu, Kina je obezbedila zemljama u razvoju preko bilion dolara kredita.
Međutim, mnogi zapadni ekonomisti izražavaju zabrinutost da bi ovo pozajmljivanje moglo predstavljati značajan problem u bliskoj budućnosti. Prema izveštaju kompanije AidData iz 2023. godine, približno 80% ovih zajmova uključuje zemlje koje se već suočavaju sa finansijskim problemima, što dovodi u pitanje njihovu sposobnost da u potpunosti otplate svoje dugove.
Kritičari na Zapadu upozoravaju da inicijativa Pojas i put može predstavljati oblik diplomatije "zamke duga", gde jedna zemlja koristi zajmove da bi stekla uticaj na drugu. U slučaju nemogućnosti otplate, zemlje dužnici mogu biti primorane da nude kompenzaciju u vidu udela u strukturnim projektima i javnim preduzećima od velikog značaja.
Ekonomske posledice i globalni izazovi
Rast spoljnog duga LMIC zemalja ima značajne implikacije na globalnu ekonomiju. Prema izveštaju Afričke razvojne banke, realni rast afričkog BDP-a pao je na približno 3,2% u 2023. sa 4,1% u 2022. godine. Ovo usporavanje rasta pripisuje se višestrukim ekonomskim šokovima, uključujući dugoročne implikacije pandemije, sukob Rusije i Ukrajine, i nedavnu geopolitičku neizvesnost na Bliskom istoku.
Ovi spoljni faktori, u kombinaciji sa unutrašnjom političkom nestabilnošću i strogom monetarnom i fiskalnom politikom, rezultirali su sporijim stopama rasta od očekivanih. Ova situacija dodatno otežava sposobnost LMIC zemalja da servisiraju svoje dugove, stvarajući potencijalno opasan ciklus zaduživanja i ekonomske stagnacije.
Budući izazovi i potencijalna rešenja
Rešavanje problema rastućeg spoljnog duga LMIC zemalja zahteva koordinisani globalni pristup. Međunarodne finansijske institucije, bilateralni kreditori i same zemlje dužnici moraju raditi zajedno na pronalaženju održivih rešenja.
Neke od mogućih strategija uključuju:
- Restrukturiranje dugova
- Poboljšanje transparentnosti u kreditiranju
- Jačanje domaćih ekonomija kroz diversifikaciju i strukturne reforme
- Unapređenje upravljanja javnim finansijama
Važno je napomenuti da, iako Kina igra značajnu ulogu kao kreditor, ona takođe može biti pogođena ako sposobnost otplaćivanja dugova postane previše dovedena u pitanje. Ovo bi moglo imati domino efekat, stvarajući negativne posledice i po kinesku ekonomiju, kojoj su takođe potrebni veći novčani tokovi za servisiranje sopstvenih zajmova.
U zaključku, rast spoljnog duga zemalja sa niskim i srednjim dohotkom predstavlja složen globalni izazov koji zahteva pažljivo razmatranje i koordinisanu akciju. Balansiranje potreba za ekonomskim razvojem sa održivim nivoom zaduženosti biće ključno za budući prosperitet ovih zemalja i stabilnost globalne ekonomije.