U prvoj polovini 2023. godine, srpska preduzeća su značajno povećala svoje kreditne obaveze. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), ukupno zaduženje je poraslo za približno 78 milijardi dinara, dostižući impresivnu cifru od 1.441 milijardu dinara krajem juna.
Porast kreditnih obaveza srpskih preduzeća
Analiza podataka NBS otkriva da je ukupno zaduženje privrede prema bankama, uključujući kredite i ostala potraživanja, dostiglo 1.729,5 milijardi dinara na kraju juna. Ovo predstavlja povećanje od približno 84,5 milijardi dinara u odnosu na početak godine, što ukazuje na značajan trend rasta zaduženosti u srpskoj privredi.
Interesantno je primetiti da je najveći rast zabeležen u oblasti kredita za likvidnost i obrtna sredstva. Ovi krediti su postali ključni izvor finansiranja za mnoga preduzeća, posebno u svetlu ekonomskih izazova koje je donela pandemija COVID-19. Od januara do juna, dinarski krediti za likvidnost su porasli sa 162,3 milijarde na 192,6 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od gotovo 30 milijardi dinara.
Struktura i vrste kredita
Devizno indeksirani krediti za likvidnost su pokazali još veću popularnost. Na početku godine, obaveze po ovom osnovu iznosile su 565,6 milijardi dinara, da bi do juna porasle na skoro 590 milijardi dinara, što predstavlja rast od približno 25 milijardi dinara.
Kada je reč o investicionim kreditima, zabeležen je umereniji rast. Dinarski investicioni zajmovi su porasli sa 46,5 milijardi na 48,5 milijardi dinara, dok su devizni i devizno indeksirani investicioni krediti zabeležili rast od oko 2 milijarde dinara, dostižući 616,8 milijardi dinara u junu.
Zanimljiv trend je primećen kod deviznih investicionih kredita između aprila i maja, kada je došlo do blagog razduživanja. Međutim, ovaj trend se promenio u junu, kada je odobreno dodatnih 13 milijardi dinara devizno indeksiranih investicionih kredita.
Zaduženost prema veličini preduzeća
Analiza zaduženosti prema veličini preduzeća otkriva interesantne obrasce. Mikro preduzeća su najviše povećala svoje kreditne obaveze u dinarima, sa 38,2 milijarde na 51,7 milijardi dinara. Međutim, ista grupa preduzeća je smanjila svoje devizne obaveze za oko 6 milijardi dinara.
Male firme su sledile sličan obrazac, povećavajući dinarske obaveze za približno 8 milijardi, dok su smanjile devizne za oko 6 milijardi dinara. Srednja preduzeća su, s druge strane, povećala dugovanja u obe kategorije - za 8 milijardi u dinarima i 13 milijardi u devizama.
Velika preduzeća su pokazala najznačajniji rast u deviznom zaduživanju, povećavajući svoje obaveze za čak 31 milijardu dinara, dok je rast u domaćoj valuti bio umerenijih 5 milijardi dinara.
Javna preduzeća i trend razduživanja
Nasuprot opštem trendu povećanja zaduženosti, javna preduzeća su uspela da smanje svoje ukupne kreditne obaveze prema poslovnim bankama. U periodu od januara do juna, njihovo zaduženje je smanjeno za 3 milijarde dinara, sa 211,3 milijarde na 208,3 milijarde dinara.
Ovaj trend razduživanja javnih preduzeća može se tumačiti kao pozitivan signal za upravljanje javnim finansijama. Međutim, potrebno je detaljnije analizirati razloge ovog smanjenja, kao i njegove potencijalne efekte na poslovanje i investicije ovih preduzeća.
Implikacije rasta kreditnih obaveza
Rast kreditnih obaveza srpskih preduzeća može imati višestruke implikacije na ekonomiju zemlje. S jedne strane, povećano zaduživanje može ukazivati na povećanu ekonomsku aktivnost i investicije u razvoj poslovanja. Ovo je posebno vidljivo u rastu kredita za likvidnost i obrtna sredstva, što sugeriše da preduzeća aktivno traže načine za finansiranje svojih operacija i rasta.
Međutim, ovaj trend takođe nosi određene rizike. Povećana zaduženost može dovesti do ranjivosti preduzeća u slučaju ekonomskih šokova ili promene kamatnih stopa. Stoga je važno da preduzeća pažljivo upravljaju svojim dugovima i održavaju zdravu finansijsku strukturu.
Zaključak i budući izgledi
Rast kreditnih obaveza srpskih preduzeća u prvoj polovini 2023. godine ukazuje na dinamičnu ekonomsku aktivnost, ali i na potrebu za opreznim finansijskim upravljanjem. Dok povećano zaduživanje može podržati rast i razvoj, ključno je održati ravnotežu između finansiranja i održivosti poslovanja.
U narednom periodu, biće važno pratiti kako će se ovaj trend razvijati, posebno u kontekstu globalnih ekonomskih kretanja i domaćih ekonomskih politika. Uloga NBS i poslovnih banaka u obezbeđivanju stabilnog finansijskog okruženja biće ključna za održivi rast srpske privrede.