U najnovijem izveštaju o javnom dugu Srbije uočava se značajan trend: javni dug beleži rast, posebno u segmentu kredita poslovnih banaka. Ova analiza razmatra implikacije ovog trenda na ekonomsku stabilnost zemlje i buduće finansijske strategije.
Rast javnog duga i uloga poslovnih banaka
Prema podacima Uprave za javni dug, struktura najvećih poverilaca domaćeg duga Srbije pokazuje zanimljiv obrazac. Od kraja juna do kraja jula 2024. godine, obaveze države su porasle isključivo prema jednoj grupi - poslovnim bankama. Krediti ovih finansijskih institucija koji su deo izveštaja o javnom dugu na dan 31. jula 2024. dostigli su približno 3,11 milijardi evra, što predstavlja porast od otprilike 48 miliona evra u odnosu na kraj juna.
Još impresivniji je godišnji rast: u poređenju sa junom prethodne godine, iznos duga prema poslovnim bankama uvećao se za gotovo milijardu evra. Ovaj trend ukazuje na sve veću sklonost države da se zadužuje kod domaćih finansijskih institucija, što može imati višestruke implikacije na ekonomsku politiku i finansijsku stabilnost zemlje.
Struktura javnog duga i ekonomski pokazatelji
Uprava za javni dug objavila je da učešće javnog duga centralnog nivoa vlasti u Bruto domaćem proizvodu (BDP), prema metodologiji ESA 2010, na kraju jula 2024. godine iznosi 50%. Istovremeno, učešće javnog duga sektora države u BDP-u je nešto više i iznosi 50,3%. Ovi podaci sugerišu da se Srbija nalazi blizu granice od 60% BDP-a, koja se često smatra kritičnom tačkom za održivost javnog duga prema kriterijumima Evropske unije.
U apsolutnim iznosima, javni dug centralnog nivoa vlasti u julu 2024. godine povećan je za približno 4,7 milijardi dinara u odnosu na prethodni mesec, dostižući ukupan iznos od oko 4.474,2 milijarde dinara (što je ekvivalentno 38,2 milijarde evra). Ovaj rast, iako umeren na mesečnom nivou, ukazuje na kontinuirani trend povećanja zaduženosti države.
Dinamika zaduživanja i otplate
Tokom jula 2024. godine, nije bilo novih emisija državnih obveznica na domaćem tržištu. Međutim, po osnovu projektnih i programskih zajmova, povučena su sredstva u iznosu od otprilike 26,2 milijarde dinara. U istom periodu, država je otplatila obaveze u vrednosti od približno 14,1 milijarde dinara. Ova dinamika sugeriše da je neto zaduživanje u tom mesecu bilo pozitivno, doprinoseći ukupnom rastu javnog duga.
Interesantno je primetiti da su obaveze prema drugim značajnim poveriocima, poput stranih vlada, kineske EXIM banke ili Međunarodnog monetarnog fonda, ostale nepromenjene ili su čak smanjene. Na primer, dug prema stranim vladama je opao sa 3,198 milijardi evra u junu na 3,147 milijardi evra krajem jula, što predstavlja smanjenje od približno 51 milion evra.
Trend zaduživanja kod poslovnih banaka
Analiza pokazuje da se država sve više okreće poslovnim bankama kao izvoru finansiranja. Ovaj trend nije nov - još prošle godine zabeležen je značajan rast ukupnog iznosa kredita od poslovnih banaka, koji je iznosio čak 1,4 milijarde evra. Da bismo bolje razumeli razmere ovog trenda, korisno je pogledati istorijske podatke:
- Sredinom 2022. godine, dugovanja prema poslovnim bankama iznosila su tek oko 704 miliona evra.
- Do 30. juna 2023. godine, taj iznos je porastao na približno 2,1 milijardu evra, što predstavlja trostruko povećanje u odnosu na jun 2022.
- Najnoviji podaci na dan 31. jula 2024. pokazuju da je taj trend nastavljen, sa ukupnim dugom prema poslovnim bankama od oko 3,11 milijardi evra.
Ovaj kontinuirani rast zaduživanja kod poslovnih banaka može imati značajne implikacije na finansijski sistem Srbije. S jedne strane, to može ukazivati na poverenje banaka u sposobnost države da servisira svoje dugove. S druge strane, ovakva koncentracija rizika u domaćem bankarskom sektoru mogla bi potencijalno povećati sistemski rizik u slučaju finansijskih poteškoća.
Nove pozajmice i budući projekti
Krajem jula 2024. godine, Skupština Srbije je razmatrala niz novih zaduživanja. Na dnevnom redu se našlo čak 60 tačaka, od kojih se svaka šesta odnosila na novo zaduživanje. Ukupna vrednost razmatranih pozajmica iznosila je približno 1,26 milijardi evra, što ukazuje na ambiciozne planove vlade za finansiranje različitih projekata.
Posebno se ističe kredit koji je država zatražila od Poštanske štedionice, banke u većinskom vlasništvu države. Reč je o pozajmici od oko 358 miliona evra (ili 42 milijarde dinara) namenjenoj za izgradnju Nacionalnog stadiona i prateće infrastrukture. Ovaj projekat ilustruje strategiju vlade da koristi domaće izvore finansiranja za kapitalne investicije, ali takođe otvara pitanja o dugoročnoj održivosti takvog pristupa.
U zaključku, trend rasta javnog duga Srbije, posebno kroz zaduživanje kod poslovnih banaka, predstavlja kompleksno pitanje koje zahteva pažljivu analizu. Dok ovakav pristup može pružiti kratkoročnu fleksibilnost u finansiranju, dugoročne implikacije na finansijsku stabilnost i ekonomski rast ostaju predmet debate među ekonomskim stručnjacima i kreatorima politike.