U najnovijem Izveštaju o kreditnoj aktivnosti Narodne banke Srbije (NBS) za treće tromesečje, uočava se značajan porast ukupnih domaćih kredita. Ova analiza pruža sveobuhvatan pregled trenutnog stanja kreditnog tržišta u zemlji, ističući ključne faktore koji su doprineli ovom rastu.
Ubrzanje rasta domaćih kredita
Prema podacima NBS, ukupni domaći krediti su, nakon isključenja efekta promene deviznog kursa, zabeležili impresivan međugodišnji rast od 6,6 odsto u septembru, što predstavlja značajno ubrzanje u odnosu na 4,7 odsto u junu. Ovo povećanje se pripisuje ublaženim kreditnim standardima i nižim troškovima finansiranja.
Detaljnija analiza pokazuje da su krediti privredi ubrzali svoj međugodišnji rast na približno 5 odsto, dok su krediti stanovništvu dostigli impresivnih 7,8 odsto. Ovi podaci ukazuju na povećano poverenje u ekonomiju i poboljšanu finansijsku stabilnost domaćinstava i preduzeća.
Struktura kreditnog rasta u privredi
Tokom trećeg tromesečja, krediti privredi su porasli za otprilike 1,9 odsto, što u apsolutnom iznosu iznosi oko 32,2 milijarde dinara. Interesantno je da je više od tri petine ovog prirasta bilo u dinarskim kreditima, što ukazuje na rastuće poverenje u domaću valutu.
Krediti za likvidnost i obrtna sredstva su bili najpopularniji među preduzećima, praćeni investicionim kreditima. Ovo sugeriše da kompanije aktivno rade na poboljšanju svoje operativne efikasnosti i planiraju dugoročni rast. Povećano zaduživanje je primećeno u skoro svim privrednim sektorima, sa posebnim naglaskom na preduzeća iz oblasti saobraćaja i prerađivačke industrije.
Analiza kreditiranja po veličini preduzeća
NBS ističe da su banke prvenstveno usmerile svoje kreditiranje ka velikim preduzećima. Ovo je rezultiralo smanjenjem učešća kredita odobrenih mikro, malim i srednjim preduzećima u ukupnim kreditima privredi na 58,7 odsto u septembru. Uprkos ovom relativnom smanjenju, apsolutni iznos kredita odobrenih ovom segmentu bio je za 5,6 odsto viši nego prethodne godine i za 0,9 odsto viši u odnosu na prethodno tromesečje.
Trendovi u kreditnim namenama
U trećem tromesečju, preduzeća su najviše koristila kredite za sledeće namene:
- Likvidnost i obrtna sredstva (povećanje od približno 21,8 milijardi dinara)
- Investicioni krediti (rast od oko 16,7 milijardi dinara)
Istovremeno, primećeno je smanjenje zaduživanja po:
- Uvoznim kreditima (pad od otprilike 4,3 milijarde dinara)
- Tekućim računima (smanjenje za oko 1,5 milijardi dinara)
- Ostalim nekategorisanim kreditima (pad od približno 0,4 milijarde dinara)
Uticaj monetarne politike na kamatne stope
Kao rezultat ublažavanja monetarne politike, prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite smanjena je u trećem kvartalu za 0,3 procentna poena, dostižući 7,8 odsto. Ovo smanjenje je prvenstveno bilo rezultat pada kamatnih stopa na:
- Kredite za obrtna sredstva (sa 8% na 7,3%)
- Ostale nekategorisane kredite (sa 8,5% na 8,1%)
Međutim, kamatna stopa na investicione kredite je porasla sa 8,2% na 8,8%. Ovi trendovi ukazuju na diferenciranu politiku banaka prema različitim vrstama kredita.
Razlike u ceni zaduživanja po veličini preduzeća
Analiza pokazuje zanimljive razlike u ceni zaduživanja za različite veličine preduzeća:
- Srednja i velika preduzeća su iskusila smanjenje cene zaduživanja
- Mikropreduzeća i mala preduzeća su se suočila sa povećanjem cene zaduživanja
Prosečna kamatna stopa varirala je od 7,4% za srednja preduzeća do 8,8% za mikropreduzeća, što ukazuje na različitu percepciju rizika od strane banaka za različite segmente privrede.
Trendovi u kreditima u stranoj valuti
Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene kredite privredi u evrima i evroindeksirane kredite takođe je smanjena u trećem kvartalu za 0,3 procentna poena, dostižući 6,5%. Ovo smanjenje je bilo vidljivo kod kamatnih stopa na kredite gotovo svih namena, što sugeriše opšti trend poboljšanja uslova kreditiranja u stranoj valuti.
U zaključku, Izveštaj o kreditnoj aktivnosti NBS za treće tromesečje ukazuje na pozitivne trendove u domaćem kreditnom tržištu. Rast kredita, posebno u segmentu privrede, zajedno sa smanjenjem kamatnih stopa, sugeriše poboljšanje ekonomskih uslova i povećano poverenje u finansijski sektor Srbije.