U septembru ove godine, ugostiteljstvo u Srbiji doživelo je značajan porast cena, što je izazvalo zabrinutost među potrošačima i vlasnicima objekata. Prema podacima RZS-a, cene usluga u ovom sektoru porasle su za skoro 14% u odnosu na isti period prethodne godine.
Analiza poskupljenja u ugostiteljskom sektoru
Detaljniji pregled pokazuje da su različiti segmenti ugostiteljstva doživeli različite stepene poskupljenja. Cene hrane su zabeležile rast od približno 11%, pri čemu su pojedine kategorije jela poskupele i do 13%. Posebno je uočljiv porast cena salata, koje su postale skuplje za oko 13,4%.
Interesantno je primetiti da su alkoholna pića zabeležila nešto manji rast od oko 11,7%, dok su bezalkoholna pića poskupela za skoro 14%. Međutim, najveće poskupljenje je zabeleženo u sektoru smeštaja, gde su cene prenoćišta skočile za čak 25,3%.
Faktori koji utiču na porast cena
Prema rečima Boška Bubanje, predsednika udruženja Event industrija Srbija, dva ključna faktora utiču na ovo poskupljenje: rast cena hrane i povećanje plata zaposlenih. Ovi faktori primoravaju ugostitelje da povećaju cene kako bi održali profitabilnost.
"Cene namirnica koje se koriste u restoranima neprestano rastu," objašnjava Bubanja. "Istovremeno, suočavamo se sa značajnim povećanjem plata u sektoru. Na primer, pomoćni kuvari koji su pre dve godine zarađivali oko 50.000 dinara, sada traže plate od najmanje 120.000 dinara."
Ova situacija nije ograničena samo na kuvare. Bubanja navodi da su perači posuđa, nekada najniže plaćena pozicija u restoranu, sada udvostručili svoje zarade. "Pozicija koja je nekada vredela 35.000-40.000 dinara, sada košta oko 80.000 dinara," ističe on.
Uticaj na event industriju i privatne proslave
Posebno je pogođena event industrija, koja beleži konstantan pad broja događaja. Bubanja objašnjava: "Pre dve godine, proslava za 200 ljudi, što je prosek u Srbiji, koštala je između 13.000 i 15.000 evra. Danas, takva proslava košta između 20.000 i 22.000 evra."
Ovo drastično povećanje troškova dovodi do toga da ljudi preispituju odluke o organizovanju velikih proslava. Posledično, event industrija se suočava sa značajnim izazovima u poslovanju.
Promena potrošačkih navika
Interesantno je primetiti da, uprkos povećanju cena, posećenost ugostiteljskih objekata nije drastično opala. Međutim, Bubanja ističe da je primetna promena u potrošačkim navikama. "Ljudi se ustručavaju da naruče više hrane ili pića, jer to sada znatno više košta," objašnjava on.
Ova promena u ponašanju potrošača predstavlja dodatni izazov za ugostitelje, koji moraju da balansiraju između održavanja profitabilnosti i zadržavanja klijenata.
Poređenje sa evropskim metropolama
Posebno je zanimljivo Bubanjino zapažanje o cenama u Beogradu u poređenju sa drugim evropskim gradovima. "Beograd se sada približio velikim evropskim metropolama po cenama ugostiteljskih usluga," kaže on. "Cene u našim restoranima i kafanama su se skoro izjednačile sa onima u Milanu, Rimu ili Parizu."
Ovo izjednačavanje cena sa evropskim metropolama predstavlja novi izazov za srpsko ugostiteljstvo, posebno u kontekstu domaće kupovne moći i očekivanja stranih turista.
U zaključku, jasno je da se ugostiteljstvo u Srbiji suočava sa kompleksnim izazovima. Porast cena hrane i plata zaposlenih primorava ugostitelje da povećavaju cene, što direktno utiče na potrošače i event industriju. Ova situacija zahteva pažljivo balansiranje između održavanja kvaliteta usluge, profitabilnosti poslovanja i zadovoljstva gostiju.