U petak je došlo do značajnog povećanja cena nafte na svetskim tržištima, približavajući se cifri od 86 dolara po barelu. Ovaj skok cena usledio je nakon što je Rusija najavila smanjenje svoje proizvodnje nafte u martu, što je privuklo pažnju na nedavne odluke zapadnih zemalja o ograničenju cena ruske nafte i naftnih derivata.
Globalno tržište nafte reaguje na rusku najavu
Na londonskoj berzi, cena barela je u popodnevnim satima zabeležila rast od približno 1,40 dolara u odnosu na četvrtak, dostižući gotovo 86 dolara. Istovremeno, na američkom tržištu, cena barela je porasla za oko 1,15 dolara, približivši se cifri od 79 dolara. Ovi podaci jasno ukazuju na to kako geopolitički faktori mogu značajno uticati na globalno tržište nafte.
Trgovci su sa posebnom pažnjom pratili najavu Rusije o "dobrovoljnom" smanjenju proizvodnje nafte u martu za oko 500.000 barela dnevno, što predstavlja smanjenje od približno 5% njihove ukupne proizvodnje. Ovu informaciju je saopštio Aleksandar Novak, potpredsednik ruske vlade, naglašavajući strateški značaj ove odluke.
Zapadne sankcije i njihov uticaj na tržište nafte
Grupa G7 i njeni saveznici, uključujući EU, uveli su u decembru ograničenje cene ruske nafte na 60 dolara po barelu. Ovaj potez je bio deo širih napora da se ograniče ruski prihodi koji bi mogli biti korišćeni za finansiranje rata u Ukrajini. Sankcije su proširene i na osiguravajuće kuće i prevoznike koji bi pružali usluge za barele čija cena prelazi ovaj limit.
Početkom februara, zapadne zemlje su otišle korak dalje, uvodeći ograničenja i na cene ruskih naftnih derivata. Za jeftinije proizvode, poput lož ulja, postavljena je granica od 45 dolara, dok je za skuplje derivate, kao što su kerozin i dizel, limit postavljen na 100 dolara po barelu.
Ruska reakcija i tržišna analiza
Ruski zvaničnici su jasno stavili do znanja da neće prodavati naftu zemljama koje se pridržavaju principa "ograničenja cena". Ova odluka je izazvala različite reakcije među analitičarima tržišta nafte. Neki stručnjaci, poput Đovanija Staunova iz UBS-a, smatraju da ruska odluka o smanjenju proizvodnje nije u potpunosti dobrovoljna, već je verovatno rezultat različitih tržišnih faktora.
Najava Rusije je značajno promenila raspoloženje na tržištu koje je prethodno bilo prigušeno zbog zabrinutosti oko slabe kineske potražnje i mogućnosti recesije u SAD-u. Ova promena raspoloženja ilustruje koliko brzo geopolitički događaji mogu uticati na globalno tržište nafte.
OPEC-ova procena i budući trendovi
Organizacija zemalja-izvoznica nafte (OPEC) je takođe reagovala na ove događaje. Prema njihovim podacima, cena korpe nafte OPEC-ovih članica je u četvrtak porasla za oko 90 centi, dostižući približno 83 dolara po barelu. Ova informacija dodatno potvrđuje globalni trend rasta cena nafte.
Očekuje se da će u narednom periodu cene nafte nastaviti da fluktuiraju u zavisnosti od geopolitičkih dešavanja, globalnih ekonomskih trendova i odluka velikih proizvođača poput Rusije i zemalja OPEC-a. Analitičari upozoravaju da bi dalje zaoštravanje odnosa između Rusije i zapadnih zemalja moglo dovesti do dodatnih poremećaja na tržištu nafte.
U zaključku, najnoviji rast cena nafte jasno pokazuje kako složeni međunarodni odnosi i geopolitičke odluke mogu imati značajan uticaj na globalno tržište energenata. Situacija sa ruskom proizvodnjom nafte i zapadnim sankcijama ostaje ključni faktor koji će oblikovati trendove na tržištu nafte u narednom periodu.