Izvor: Biznis.rs | Foto: Shutterstock

Rast broja kreditnih kupaca na tržištu nekretnina u Srbiji

Tržište nekretnina u Srbiji doživljava značajne promene, sa sve većim brojem kupaca koji se odlučuju za kupovinu stanova putem kredita. Ovaj trend ukazuje na poboljšanje ekonomskih uslova i povećanje poverenja potrošača u finansijski sistem.

Porast udela kreditnih kupaca na tržištu nekretnina

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), udeo kreditnih kupaca na srpskom tržištu nekretnina značajno je porastao u drugom kvartalu 2023. godine. Sa prethodnih 17% u poslednjem polugodištu 2022. godine, ovaj procenat je skočio na impresivnih 23% u drugom tromesečju 2023. godine. Ovo predstavlja povećanje od približno sedam procentnih poena u odnosu na isti period prethodne godine, što jasno ukazuje na pozitivan trend na tržištu.

Stručnjaci za nekretnine, među kojima su Nenad Đorđević i Ervin Pašanović, ističu da je ovaj preokret rezultat nekoliko ključnih faktora. Među njima se posebno ističu mere koje su preduzele NBS i Evropska centralna banka, a koje su imale značajan uticaj na tržište stambenih kredita.

Uticaj mera centralnih banaka na stambene kredite

Narodna banka Srbije je prošle godine uvela mere ograničavanja kamatnih stopa na stambene kredite, što je doprinelo stabilizaciji tržišta. Istovremeno, pad inflacije u evrozoni i smanjenje Euribora počeli su da daju pozitivne rezultate. Ovi faktori su zajedno stvorili povoljnije uslove za potencijalne kupce nekretnina koji razmišljaju o uzimanju kredita.

Nenad Đorđević, predsednik upravnog odbora Udruženja "Klaster nekretnine", objašnjava: "Stambeni krediti na našem tržištu su u velikoj meri vezani za evro, a Euribor je od kraja prošle godine u padu. To ne samo da je smanjilo kamate postojećim dužnicima, već je poslalo i snažan psihološki signal onima koji su se protekle dve godine uzdržavali od uzimanja kredita zbog visokih kamata."

Profil kreditnih kupaca i njihov uticaj na tržište

Ervin Pašanović, generalni direktor kompanije za nekretnine Adventis Real Estate, daje uvid u profil tipičnog kreditnog kupca: "Uglavnom se radi o zaposlenim, mlađim parovima koji žele da zasnuju porodicu. Retko vidimo investicione kupce koji kupuju drugu ili treću nekretninu za iznajmljivanje ili kao ulaganje viška kapitala."

Ovaj trend bi mogao imati dalekosežne posledice na celokupno tržište nekretnina. Pašanović predviđa da bi povećana tražnja kreditnih kupaca mogla dovesti do blagog rasta cena stanova. Međutim, on naglašava da je trenutno tržište stabilno i da ne očekuje dramatične promene u cenama kvadrata, osim u slučaju nepredviđenih globalnih ili ekonomskih poremećaja.

Ekonomski indikatori i budući trendovi

Udeo kreditnih kupaca na tržištu nekretnina često se smatra pokazateljem ekonomskog zdravlja jedne države. Pašanović ističe da povećanje broja kreditnih kupaca signalizira poboljšanje stanja u domaćoj privredi. On veruje da će se ovaj trend nastaviti i u budućnosti, predviđajući da će se sve više nekretnina kupovati putem kredita.

Statistika Narodne banke Srbije potvrđuje ove trendove. Podaci pokazuju da su građani bankama u januaru 2023. godine dugovali približno 574 milijarde dinara za evroindeksirane stambene kredite. Do kraja juna, taj iznos je porastao na oko 591 milijardu dinara. Ovaj rast se nastavio i u julu, kada su potraživanja banaka prema građanima na ime evroindeksiranih stambenih kredita dostigla skoro 596 milijardi dinara.

Zaključak i budući izgledi srpskog tržišta nekretnina

Trend rasta udela kreditnih kupaca na srpskom tržištu nekretnina ukazuje na poboljšanje ekonomskih uslova i povećanje poverenja građana u finansijski sistem. Iako je trenutni udeo od 23% značajan porast u odnosu na prethodnu godinu, još uvek je daleko od rekordnih 36% zabeleženih pre pandemije.

Stručnjaci predviđaju da će se ovaj pozitivan trend nastaviti, pod uslovom da ekonomski uslovi ostanu stabilni. Međutim, važno je napomenuti da na tržište nekretnina mogu uticati razni faktori, uključujući globalne ekonomske trendove i lokalne političke odluke. Stoga će biti ključno pratiti dalje kretanje kamatnih stopa, inflacije i opšteg ekonomskog stanja u zemlji kako bi se predvidelo buduće ponašanje kreditnih kupaca na tržištu nekretnina.