U trećem kvartalu 2023. godine, američka ekonomija pokazala je značajan napredak, demonstrirajući otpornost uprkos globalnim ekonomskim izazovima. Ovaj rast, praćen usporavanjem inflacije, ukazuje na potencijalno stabilizovanje ekonomske situacije u Sjedinjenim Američkim Državama.
Snažan rast BDP-a i potrošnje
Prema najnovijim podacima BEA, bruto domaći proizvod SAD-a zabeležio je impresivan rast od približno 2,8% na godišnjem nivou u trećem tromesečju. Ovo predstavlja značajno poboljšanje u odnosu na prethodni period i ukazuje na pozitivan trend u američkoj ekonomiji.
Ključni faktor koji je doprineo ovom rastu je potrošnja, koja je porasla za oko 3,5%. Ovo je najviša stopa rasta potrošnje zabeležena u tekućoj godini, što sugeriše da su američki potrošači zadržali poverenje u ekonomiju uprkos inflatornim pritiscima. Snažna potrošnja tradicionalno se smatra pozitivnim indikatorom ekonomskog zdravlja, jer stimuliše proizvodnju i zaposlenost.
Bruto domaći prihod i korporativni profit
Pored bruto domaćeg proizvoda, koji meri ukupnu vrednost proizvedenih dobara i usluga, važan pokazatelj ekonomske aktivnosti je i bruto domaći prihod. Ovaj indikator, koji ne treba mešati sa BDP-om, zabeležio je rast od otprilike 2,2% u trećem kvartalu, što predstavlja blago poboljšanje u odnosu na revidirani rast od 2,0% u prethodnom tromesečju.
Posebno je zanimljiv podatak o korporativnom profitu. Profit kao udeo u bruto dodatoj vrednosti za nefinansijske korporacije, što je mera agregatne profitne marže, neznatno je porastao sa 15,5% na 15,6%. Ovaj mali, ali primetan rast, ukazuje na to da su kompanije uspele da održe, pa čak i blago povećaju svoje profitne marže uprkos izazovima kao što su inflatorni pritisci i potencijalne disrupcije u lancima snabdevanja.
Uticaj političkih promena na ekonomiju
Politička dešavanja, poput promene administracije, mogu imati značajan uticaj na ekonomske trendove. Na primer, pobeda određenog kandidata na predsedničkim izborima može podstaći rast cena akcija, posebno ako se očekuje da će njegova ekonomska agenda favorizovati korporativni sektor. Obećanja o smanjenju korporativnih poreza ili uvođenju zaštitnih carina mogu uticati na percepciju investitora i poslovnu klimu.
Međutim, važno je napomenuti da agresivne fiskalne mere mogu imati i neželjene posledice. Neki ekonomisti izražavaju zabrinutost da bi preambiciozni fiskalni planovi mogli dovesti do povećanja inflacije, što bi moglo ugroziti stabilnost koju je ekonomija postigla.
Inflatorni trendovi i monetarna politika
Izveštaj o BDP-u pružio je uvid i u inflatornu situaciju. Indeks cena lične potrošnje, koji je preferirana metrika Fed-a za merenje inflacije, porastao je po godišnjoj stopi od približno 1,5% u trećem kvartalu. Ovo sugeriše da inflatorni pritisci polako popuštaju, što je ohrabrujući znak za kreatore monetarne politike.
Još značajniji je podatak o baznoj inflaciji, koja isključuje volatilne kategorije poput hrane i energije. Ovaj indikator je zabeležio rast od oko 2,1%, što je blizu ciljanog nivoa Fed-a. Ovakvo kretanje inflacije moglo bi uticati na buduće odluke centralne banke o kamatnim stopama i drugim monetarnim merama.
Zaključak i budući izgledi
Sveukupno gledano, podaci o rastu američke ekonomije u trećem kvartalu 2023. godine pružaju razlog za umjereni optimizam. Snažan rast BDP-a, podstaknut robusnom potrošnjom, uz istovremeno usporavanje inflacije, sugeriše da se ekonomija kreće u pozitivnom smeru. Međutim, izazovi poput geopolitičkih tenzija, globalnih ekonomskih neizvesnosti i potencijalnih promena u fiskalnoj politici i dalje zahtevaju pažljivo praćenje i analizu u narednom periodu.