U Srbiji se odvija tiha revolucija u proizvodnji električne energije. Prozjumeri, domaćinstva koja istovremeno proizvode i troše električnu energiju, postaju sve značajniji faktor u energetskom sektoru zemlje. Ova inovativna praksa ne samo da smanjuje zavisnost od fosilnih goriva, već i donosi značajne uštede domaćinstvima.
Rast broja prozjumera u Srbiji
Zakon iz 2021. godine uveo je status prozjumera, omogućavajući domaćinstvima da proizvode sopstvenu struju i višak vraćaju u mrežu. Prema podacima EDS-a, trenutno je registrovano čak 2.811 domaćinstava kao kupci-proizvođači. Ova brojka predstavlja značajan porast i ukazuje na rastući interes građana za ovaj koncept.
Ukupna instalisana snaga ovih domaćinstava iznosi približno 22.841 kilovata (kW), što je impresivan doprinos stabilnosti elektroenergetskog sistema zemlje. Iako su pojedinačne snage manjih solarnih sistema skromne, njihov zajednički učinak može biti od velike pomoći, naročito tokom letnjih meseci kada potrošnja energije dostiže vrhunac.
Regionalne razlike u distribuciji prozjumera
Interesantno je primetiti značajne regionalne razlike u distribuciji prozjumera. Na dan 31. oktobra, Vojvodina je prednjačila sa 1.006 domaćinstava koja proizvode i troše struju. Slede je Šumadija i Zapadna Srbija sa 583 domaćinstva, dok je u beogradskom regionu registrovano 465 prozjumera. Južna i Istočna Srbija imaju 757 domaćinstava uključenih u ovaj koncept.
Međutim, u pojedinim opštinama i okruzima, broj prozjumera je još uvek veoma nizak. Na primer, Toplički okrug ima svega 18 prozjumera, dok opštine poput Preševa, Trgovišta, Crne Trave i Bele Palanke još uvek nemaju nijednog. Ovi podaci ukazuju na potrebu za dodatnom edukacijom i podsticajima u ovim područjima.
Razlike unutar Beograda
Zanimljive razlike postoje i unutar samog Beograda. Zemun prednjači sa čak 71 registrovanim prozjumerom, dok opštine sa velikom gustinom naseljenosti, kao što su Novi Beograd, Stari grad i Vračar, imaju minimalan broj ovih domaćinstava. Paradoksalno, Novi Beograd, iako najveća opština po broju stanovnika, ima svega tri registrovana prozjumera. Ovi podaci ukazuju na potrebu za ciljanim kampanjama i podsticajima u urbanim sredinama.
Različiti tipovi prozjumera
Osim domaćinstava, u Registru se nalaze i drugi tipovi objekata. Tu spadaju stambene zajednice, industrijski objekti, telekomunikacioni objekti, crkve, škole, vrtići i državne institucije. Tri stambene zajednice imaju instaliranu snagu od približno 69,50 kilovata, dok svi ostali kupci-proizvođači poseduju impresivnu snagu od oko 52.095 kilovata.
Ova raznolikost prozjumera doprinosi decentralizaciji proizvodnje energije, čineći energetski sistem zemlje otpornijim i stabilnijim. Svaki tip prozjumera ima svoje specifične potrebe i potencijale, što dodatno obogaćuje energetski pejzaž Srbije.
Iskustva prozjumera
Inženjer Zoran Gojković, koji je solarne panele postavio kako na svoju kuću, tako i na poslovni prostor 2021. godine, deli svoje iskustvo: Klimatske promene nepovoljno utiču na naše podneblje kao i na ceo svet, ali zato u Srbiji imamo između 2.000 i 2.400 sunčanih sati godišnje. Ovo je ekonomski i ekološki efikasna opcija za mnoge regione, jer smanjuje emisije ugljen-dioksida, a sam sistem se može isplatiti već za sedam do 10 godina.
Gojković dodatno objašnjava prednosti sistema neto merenja: Proizvedena energija koja se ne potroši može se vratiti u mrežu i povući kasnije, što dodatno snižava troškove.
Ovo iskustvo ilustruje kako prozjumeri mogu ostvariti značajne uštede i doprineti održivom razvoju.
Uticaj klimatskih promena na energetski sektor
Sa sve izraženijim posledicama klimatskih promena, poput ekstremnih vremenskih uslova, suša, poplava i porasta temperature, raste svest o hitnosti prelaska na obnovljive izvore energije. Klimatske promene često remete energetske mreže, jer su hidro, termo i nuklearne elektrane osetljive na klimatske promene.
Na primer, suše mogu značajno smanjiti proizvodnju hidroelektrana. Ovi problemi, zajedno sa rastom cena fosilnih goriva, podstiču potražnju za solarnim panelima. Solarna energija omogućava korisnicima da postanu manje zavisni od centralizovanih mreža i često skupe struje, što je posebno važno u kontekstu nestabilnih cena energenata.
Globalni trendovi i podsticaji
Mnoge vlade širom sveta aktivno uvode subvencije, poreske olakšice i druge podsticaje za solarne panele i obnovljive izvore energije. Ove inicijative smanjuju početne troškove instalacije solarnih sistema i dodatno motivišu korisnike da pređu na solarnu energiju.
Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i Kina su među najvećim investitorima u podsticaje za solarnu energiju, što povećava broj korisnika širom sveta. Ovaj globalni trend ukazuje na to da je prelazak na obnovljive izvore energije ne samo ekološki imperativ, već i ekonomski održiv model.
Koraci ka postajanju prozjumera
Za one koji razmišljaju o prelasku na status prozjumera, proces počinje procenom sopstvenih energetskih potreba. Optimizacija solarnog sistema podrazumeva analizu potrošnje električne energije za proteklu godinu, uključujući dnevne i noćne tarife. Ova analiza pomaže stručnjacima da projektuju sistem optimalne veličine.
Sledeći korak je odabir sertifikovanog instalatera koji će pravilno postaviti sistem, uključujući postavljanje panela na krov orijentisan prema jugu i na stabilnu konstrukciju. Nakon instalacije panela, sledi nadogradnja brojila. Potrebno je ugraditi dvosmerno brojilo koje omogućava praćenje i skladištenje viška energije u mreži, što je ključan deo neto merenja.
Konačno, potrebno je zaključiti ugovor sa EPS-om koji omogućava da koristite uskladištenu energiju kad god vam je potrebna. Ovaj proces, iako na prvi pogled složen, postaje sve pristupačniji zahvaljujući rastućem broju stručnjaka i kompanija specijalizovanih za solarne sisteme.
Finansijski podsticaji i podrška
Finansijski podsticaji i podrška značajno olakšavaju tranziciju ka statusu prozjumera. Vlada Srbije, uz podršku komercijalnih banaka, nudi subvencije i kredite s povoljnim kamatama, pokrivajući i do 50 odsto troškova instalacije solarnih sistema. Ovi programi, zajedno sa partnerstvima s institucijama poput Evropske banke za obnovu i razvoj, čine prelazak na obnovljive izvore energije dostupnijim za prosečno domaćinstvo.
Dugoročne prednosti solarne energije uključuju značajne uštede, jer nakon perioda povrata ulaganja energija postaje praktično besplatna. Osim toga, prozjumeri postaju energetski nezavisniji i manje ranjivi na oscilacije cena energije.
Zaključak: Budućnost prozjumera u Srbiji
Trend rasta broja prozjumera u Srbiji ukazuje na značajan potencijal za transformaciju energetskog sektora zemlje. Kroz proizvodnju sopstvene električne energije, domaćinstva ne samo da ostvaruju uštede, već i aktivno doprinose održivom razvoju i smanjenju zagađenja. Iako postoje regionalne razlike i izazovi, kontinuirani rast broja prozjumera predstavlja pozitivan korak ka energetski efikasnijoj i ekološki odgovornijoj budućnosti Srbije.