Agencija za privredne registre (APR) najavila je skoru proveru računovođa upisanih u Registar pružalaca računovodstvenih usluga, što predstavlja značajnu promenu u načinu na koji se finansijsko izveštavanje sprovodi u Srbiji. Ova inicijativa ima za cilj unapređenje kvaliteta računovodstvenih usluga i preciznosti finansijskih izveštaja.
Nove obaveze za proveru računovođa i registraciju
Računovodstvene agencije suočavaju se sa novim izazovima u poslovanju. Od 1. januara 2023. godine, agencije sa šifrom delatnosti 69.20 koje pružaju usluge eksternim korisnicima, moraju biti upisane u Registar pružalaca računovodstvenih usluga. Ova promena značajno utiče na način poslovanja i organizaciju rada računovodstvenih firmi.
Aleksandar Trifunović, poreski konsultant i vlasnik računovodstvene agencije TYB Consulting, ističe važnost ove promene: "Neophodno je da pružalac računovodstvenih usluga ima minimalno jednog zaposlenog na puno radno vreme sa odgovarajućim sertifikatom." Ova odredba ima za cilj podizanje standarda u struci i osiguravanje kompetentnosti pružalaca usluga.
Implikacije za privredna društva i finansijsko izveštavanje
Nove regulative donose značajne posledice za privredna društva. Kazne za nepoštovanje propisa su znatne:
- Pravna lica: novčana kazna od 100.000 do tri miliona dinara
- Odgovorna lica u pravnom licu: od 20.000 do 150.000 dinara
- Preduzetnici: od 100.000 do 500.000 dinara
Ove kazne naglašavaju ozbiljnost sa kojom država pristupa implementaciji novih pravila i važnost usklađivanja poslovanja sa zakonskim okvirom.
Trifunović upozorava na potencijalne probleme: "Doći ćemo u situaciju da agencija tokom cele godine vrši predmetna knjiženja i obračune, a da se kao odgovorno lice za sastavljanje finansijskih izveštaja pojavljuje direktor kompanije ili zaposleni u toj kompaniji." Ova praksa mogla bi narušiti suštinu zakona i umanjiti očekivani porast kvaliteta usluga.
Izazovi u implementaciji i predlozi za unapređenje
Stručnjaci u oblasti računovodstva, poput Trifunovića, smatraju da je zbog pandemije i brojnih izmena propisa u protekle tri godine, trebalo razmotriti produženje roka za primenu zakona. "Trebalo je ostaviti više vremena za polaganje i upis u registar," navodi Trifunović, ističući potrebu za fleksibilnijim pristupom implementaciji novih pravila.
Udruženje "Računovodstvena komora Srbije" (RKS) aktivno radi na unapređenju sistema. Snežana Mitrović, predsednica RKS, ističe: "Uputili smo kabinetu i ministru finansija 14 stručnih predloga da se otklone sistemski problemi i obezbedi pravna sigurnost u radu." Ovi predlozi ukazuju na potrebu za kontinuiranim dijalogom između struke i zakonodavca.
E-fakture i digitalizacija finansijskog poslovanja
Pored promena u registraciji i licenciranju, uvođenje e-faktura predstavlja dodatni izazov za računovođe i privrednike. Računovođe su zatražile odlaganje primene e-faktura za sve PDV obveznike, ukazujući na potrebu za dodatnim vremenom za prilagođavanje novom sistemu.
Ovaj zahtev reflektuje šire izazove u procesu digitalizacije finansijskog poslovanja u Srbiji. Potrebno je uskladiti tempo uvođenja novih tehnologija sa kapacitetima privrednih subjekata za njihovu implementaciju.
U zaključku, provera računovođa i nove regulative u oblasti finansijskog izveštavanja predstavljaju značajan korak ka unapređenju kvaliteta računovodstvenih usluga u Srbiji. Međutim, implementacija ovih promena zahteva pažljivo balansiranje između podizanja standarda struke i obezbeđivanja dovoljno vremena za prilagođavanje svim akterima u procesu.