Izvor: Biznis.rs | Foto: Shutterstock

Protest pijačnih prodavaca protiv fiskalizacije u Srbiji

Nezadovoljstvo među pijačnim prodavcima u Srbiji kulminiralo je protestom protiv obavezne fiskalizacije. Prodavci zahtevaju izuzeće iz procesa fiskalizacije, ističući specifičnosti svog posla i tražeći poseban status.

Protest pijačnih prodavaca i njihovi zahtevi

Pijačni prodavci u Srbiji suočavaju se sa značajnim izazovom nakon stupanja na snagu Zakona o fiskalizaciji, koji ih obavezuje da od 1. maja ove godine poseduju fiskalne kase na svojim tezgama. Nezadovoljni ovom odlukom, prodavci su pokrenuli seriju protesta kako bi izrazili svoje neslaganje i predstavili zahteve vlastima.

U ponedeljak su predstavnici prodavaca predali svoje zahteve adresirane na predsednika Srbije. Kako bi demonstrirali svoju odlučnost, proveli su čitavu noć ispred zgrade Predsedništva Srbije. Njihov glavni zahtev je izuzeće iz procesa fiskalizacije, a uz to su priložili i peticiju sa približno 16.000 potpisa građana koji podržavaju njihovu inicijativu.

Srđan Praštalo, predstavnik Udruženja pijačnih prodavaca "Opstanak", izjavio je za Biznis.rs: "Predali smo jedan jedini zahtev – da budemo izuzeti iz procesa fiskalizacije. Naveli smo konkretne razloge zbog čega tražimo da budemo isključeni kao pijačni prodavci. Da pokažemo istrajnost, noć smo proveli ispred Predsedništva Srbije. Nažalost, do sada nismo dobili nikakav odgovor, čak ni negativan."

Predložena rešenja i budući koraci

Pijačni prodavci predlažu uvođenje posebnog statusa za njihovu delatnost, koji bi se razlikovao od trenutnog statusa koji ih izjednačava sa S.T.R. prodavnicama. Praštalo objašnjava: "Želimo da dobijemo status pijačnog prodavca i paušalni porez. Spremni smo za pregovore sa državom ukoliko ona smatra da taj porez treba da bude veći."

Trenutno su svi pijačni prodavci registrovani kao preduzetnici – S.T.R. ili T.R., što ih stavlja u neravnopravan položaj sa prodavcima koji posluju u zatvorenim objektima i lokalima. Praštalo ističe: "Mi nemamo uslove da se takmičimo i to je automatski onda jedna nepravedna trka."

Ukoliko ne dođe do pomaka u pregovorima, pijačni prodavci najavljuju veliki protest za 30. mart, koji će uključivati i protestnu šetnju. Ovaj potez pokazuje njihovu rešenost da nastave borbu za svoja prava i bolji položaj u sistemu trgovine.

Izuzeci od fiskalizacije na pijacama

Važno je napomenuti da nisu svi prodavci na pijacama obuhvaćeni obavezom fiskalizacije. Registrovani poljoprivredni proizvođači koji na pijačnim tezgama prodaju svoje proizvode oslobođeni su ove obaveze. Takođe, fiskalne uređaje ne moraju da poseduju oni koji se bave starim i umetničkim zanatima, kao ni poslovima domaće radinosti.

S druge strane, fiskalne kase su obavezne za preduzetnike koji na pijacama prodaju različite vrste robe široke potrošnje, prehrambene proizvode drugih proizvođača ili voće i povrće iz uvoza. Ova distinkcija dodatno komplikuje situaciju i stvara nezadovoljstvo među prodavcima koji smatraju da su nepravedno tretirani.

Uticaj fiskalizacije na pijačnu trgovinu

Uvođenje fiskalizacije na pijacama moglo bi imati dalekosežne posledice na tradicionalni način trgovine u Srbiji. Pijace su dugo bile mesto gde su mali proizvođači i trgovci mogli da prodaju svoje proizvode bez velikih administrativnih opterećenja. Međutim, nova regulativa preti da promeni ovu praksu.

Protivnici fiskalizacije na pijacama ističu da bi ova mera mogla dovesti do:

  • Povećanja cena proizvoda zbog dodatnih troškova
  • Smanjenja broja prodavaca na pijacama
  • Gubitka radnih mesta i prihoda za mnoge porodice
  • Smanjenja raznovrsnosti ponude na pijacama

S druge strane, zagovornici fiskalizacije tvrde da će ova mera doprineti:

  1. Boljoj kontroli prometa robe
  2. Smanjenju sive ekonomije
  3. Povećanju poreskih prihoda države
  4. Unapređenju konkurentnosti legalne trgovine

U zaključku, protest pijačnih prodavaca protiv fiskalizacije u Srbiji ukazuje na kompleksnost implementacije novih poreskih propisa. Dok prodavci zahtevaju poseban status i paušalno oporezivanje, vlasti moraju balansirati između potrebe za boljom kontrolom prometa i očuvanja tradicionalnog načina trgovine na pijacama. Rešenje ovog problema zahteva dijalog i kompromis između svih zainteresovanih strana.